Вести

17.01.2023.

XVII ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ 2023. ГОДИНЕ


плакат можете преузети ОВДЕ

презентацију можете преузети ОВДЕ

У Србији свакога дана најмање једна жена умре а четири оболе од рака грлића материце...

Од 2007. године, сваке године трећа недеља јануара се обележава као Европска недеља превенције рака грлића материце. Ова иницијатива је покренута од стране Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA),  након чега је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Евроске  недеље превенције рака грлића материце.   У нашој земљи овај значајан датум ће седамнаести пут заредом бити обележен  у периоду од 23-29. јануара 2023. године.

За готово све случајеве рака грлића материце одговоран је Хумани папилома вирус (ХПВ). Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава превенцију карцинома грлића на више нивоа – мерама којима се спречава појава овог обољења, као и оним које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести и њен фатални исход.

Слоган овогодишње кампање је „РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ- РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ“,  а она  има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.

Рак грлића материце, и поред доказаних мера превенције, већ дуги низ година наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији у нашој земљи. Имајући у виду да сваке године око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се Србија налази на неславном петом месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције.

На подручју града Београда, тренутно преко 4.800 жена живи са овом болешћу, док сваке године око 100 наших суграђанки  нажалост изгуби борбу (у 2021.  умрло је 76 жена). У току 2021. године регистрован је 128 нови случај болести. Највећи број оболелих жена је из старосне групе 40-59 година, међутим последњих година приметно је повећање броја новооткривених случајева у млађој популацији, управо у генеративном добу од 15-49 година.

У нашој популацији један од значајних фактора који доприносе  великој смртности од овог обољења јесте управо чињеница да је прва фаза ове болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу тек када је болест одмакла. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.

Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу!

Редовни  гинеколошки прегледи, спровођење програма организованог скрининга и вакцинација против ХПВ, имају највећи значај у превенцији ове болести!

 

ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се  неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота, али се може јавити и у млађем или старијем добу.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.

 

ЗНАЦИ И СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

  • крварење у току и након сексуалног односа
  • крварење између две менструације
  • продужено менструално крварење
  • крварење након менопаузе
  • појачани вагинални секрет и поред  примењене терапије
  • поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића
  • бол у крстима или нози, отицање ногу

Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом гинекологу!

 

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ).

Постоји преко 100 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.

У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!

Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.

Већина земаља Европске уније је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајно смањење броја инфицираних ХПВ-ом, ређа појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код

У Србији активна имунизација против  ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, првенствено код деце седмог разреда основне школе (пре првог сексуалног односа). Младе жене могу да приме вакцину у до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Вакцина против ХПВ инфекције је у нашој земљи од јуна 2022. године бесплатна за децу оба пола, у узрасту од  9 до19 година.

припадника оба пола.

 

Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.

ДА ЛИ ЈЕ ХПВ ИНФЕКЦИЈА ЈЕДИНА КАРИКА У ЛАНЦУ НАСТАНКА КАРЦИНОМА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ ИЛИ САМО ЈЕДАН ОД ФАКТОРА РИЗИКА?

ХПВ инфекција је неопходан али не и довољан фактор ризика за настанак рака грлића материце!

 

КО ЈЕ ПОД ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ ОД НАСТАНКА ОВОГ КАРЦИНОМА?

Под високим ризиком од настанка рака грлића материце су жене:

  • пушачи,
  • са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија),
  • које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота)
  • које су имале велики број сексуалних партнера,
  • које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома),
  • које не иду на редовне контролне прегледе,
  • које више година користе оралне контрацептиве,
  • са прекомерном телесном тежином,
  • са честим упалама вагине и материце.
  •  

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ  МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Рак грлића материце није наследна болест и може се спречити!

 

ШТА ЈЕ РАНО ОТКРИВАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване дуготрајном вирусном инфекцијом, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.

Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.

 

Како се врши тестирање  Папаниколау тестом?

У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не ради у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога,  ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.

Шта се дешава када дође резултат?

Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе,  има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали.

Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.

 

КАКО МОЖЕТЕ СМАЊИТИ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

  • Одласком на превентивне  прегледе и редовне контроле код гинеколога;
  • Јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља);
  • Познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих;
  • Вакцинисањем против  ХПВ, уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.

 

ЗАШТО СУ ВАЖНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ?

Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се малигно обољење развије. Што се промене раније открију, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.

Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!


19.12.2022.

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е


Поштовани суграђани,


Као што сте већ обавештени Covid19 амбуланта у Дому здравља Сопот је престала са радом.

Пацијенти са респираторним инфекцијама прегледају се и лече у респираторним амбулантама. Тестирање брзим антигенским тестом врши се у централној згради Дома здравља Сопот у Сопоту пацијенатима којима је исти потребан за болничко лечење или приликом сумње на Covid19 инфекцију. Сходно ситуацији, организација рада у Дому здравља Сопот, у складу са расположивим кадром и техничким могућностима враћа се на организацију рада пре пандемије Covid19. Молимо Вас за разумевање због коришћења заосталих дана годишњих одмора.

У централној згради Дома здравља Сопот све службе раде по устаљеном радном времену у периоду од 07:00 до 20:00 сати. Суботом и недељом од 08:00 до 18:00 сати.

Једна екипа хитне помоћи ради од 00:00 до 24:00 сати свим данима.

Ноћна амбуланта у централној згради Дома здравља Сопот у Сопоту ради:

  • радним данима од 20:00 до 07:00 сати;
  • суботом и недељом од 18:00 до 08:00 сати.

Од 19.12.2022. године почиње са радом рендген кабинет са новим дигитализованим рендген апаратом.

Амбуланта за ухо-грло-нос почење са радом у току јануара 2023. године.

Амбуланта за очне болести почиње са радом у току фебруара 2023. године.

 

Здравствена станица Раља

Одсек службе за заштиту одраслих грађана (општа пракса) ради радним данима у две смене:

  • прва смена од 07:00 до 14:00 сати;
  • друга смена од 12:00 до 19:00 сати.

Одсек гинекологије са ултразвучном дијагностиком ради сваки радни дан од 07:00 до 14:00 сати, четвртком од 07:00 до 19:00 сати.

Одсек педијатрија тренутно не ради:

  1. два педијатра су на завршетку специјализације и њихов почетак рада у служби педијатрије се очекује од јула месеца 2023. године;
  2. у току су припреме за реновирање улаза у одсек педијатријске службе у здравственој станици Раља.

Одсек стоматологије планиран је да почне са радом у скорије време (фебруар – март 2023. године).

Пункт за вађење крви ради средом од 07:00 до 09:00 сати.

 

Здравствена амбуланта Мали Пожаревац

Лекар опште медицине ради уторком и петком од 07:00 до 14:00 сати.


Здравствена амбуланта Мала иванча

Лекар опште медицине ради понедељком и средом од 07:00 до 14:00 сати.


Здравствена амбуланта Дучина

Лекар опште медицине ради средом и петком од 07:00 до 14:00 сати.


Здравствена амбуланта Рогача

Лекар опште медицине ради понедељком и четвртком од 07:00 до 14:00 сати.


Здравствена амбуланта Стојник

Лекар опште медицине ради уторком и четвртком од 07:00 до 10:00 сати.


Здравствена амбуланта Губеревац

Лекар опште медицине ради уторком и четвртком од 10:30 до 14:00 сати.
 

Још једном Вас обавештавамо и молимо за разумевање због коришћења заосталих годишњих одмора нагомиланих током пандемије Covid19.

 

С поштовањем,

У Сопоту, 19.12.2022 

 

 вд директора Дома здравља Сопот

 Др Богдан Короман
 


22.06.2022.

26. јун - МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ЗЛОУПОТРЕБЕ И НЕЗАКОНИТЕ ТРГОВИНЕ ДРОГАМА


плакат можете преузети ОВДЕ
презентацију можете преузети ОДВЕ

Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама - 26. јун 2022. године

Бринути у кризи

Резолуцијом Уједињених нација из 1987. године, 26. јун је проглашен за Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама.  Ове 2022. године, кампања је неминовно обојена великим глобалним потресима којима сведочимо и реализује се под слоганом „Дроге као изазов у здравственим и хуманитарним кризама (eнг. Addressing drug challenges in health and humanitarian crises). Циљ кампање је да укаже на међународне изазове који проистичу управо као последица кризних ситуација, а тичу се и проблема дрога.

Док и даље трају напори да пандемији COVID-19 напокон видимо леђа и да се лагано хватамо у коштац са бројним последицама њеног двогодишњег смртоносног похода планетом, свет већ клизи у нове хуманитарне провалије. Од ратних зона, избегличких колона и кампова до заједница које су подељене насиљем, људи у свим деловима света погођени су великим кризама и опет су суочени су бројним егзистенцијалним проблемима.

У оваквој ситуацији, посебан значај добијају заступање и  напори да се штити право на здравље и одговарајућу здравствену заштиту управо оних најрањивијих група становништва, међу којима су недвосмислено и људи који конзумирају дроге и услед тога имају бројне поремећаје здравља. Они су ти којима је преко потребан одговарајући институционални третман, снажна стручна подршка, али и приступ контролисаним супстанцама које се користе у лечењу болести зависности. У стањима здравствених и хуманитарних криза, под највећим притиском су здравствени и правосудни сектор, па су сви системски приступи и институционалне услуге веома компромитовани управо у ситуацијама када је потреба за њима највећа.

Растући тренд када је реч о коришћењу дрога потврђује да је више него икад неопходно је наглашавати размере овог проблема. Глобални извештај о дрогама из 2021. године указује на неколико критичних тачака:

  1. Канабис конзумира око 200 милиона људи широм света, што је око 4% светске популације, а у протеклој деценији се бележи пораст конзумената од чак око 18% у глобалним оквирима. С друге стране, све мање младих људи ову супстанцу доживљава као штетну по здравље, што се је у извесној мери последица интригантних и непроверених информација о корисним ефектима ове биљке и њеном коришћењу у медицинске сврхе.
  2. Употреба и кријумчарење канабиса погађа све регионе планете, док други проблеми у вези са дрогама представљају додатне специфичне претње у појединим деловима света, а најчешће и највише су погођени они најнеразвијенији. Тако се, примера ради, према Глобалном извештају, најдраматичнији пораст у конзумирању дрога бележи се на афричком континенту, са пројекцијом да ће до 2030. бити чак 40% више конзумената дрога у односу на 2018. годину.
  3. У деценији која је пред нама, предвиђа се глобални пораст броја људи који користе дрога од 11%, што аутоматски значи и већи број зависника од психоактивних супстанци, односно особа са придруженим поремећајима здравља услед конзумирања дрога, што све генерише потребу за повећаним бројем услуга и третмана  који су њима неопходни.
  4. Број нових психоактивних супстанци на тржишту у протеклој деценији је у опадању – са 213 колико их је забележено у 2013. на „само“ 71 у 2019. години.
  5. Ипак, процењује се да ће последице пандемије тек бити видљиве када је реч о дрогама и обрасцима њиховог конзумирања и дистрибуције. С тим у вези, већ је евидентно да је продаја нелегалних супстанци преко интернета у озбиљном порасту, што прети да потпуно промени досадашњу слику овог тржишта. Наиме, између 2017. и 2020, године продаја нелегалних дрога преко интернета (тзв. Darknet), се учетворостручила у односу на период  између 2011. и 2017. године.
  6. С друге стране, постоје и неке светле стране периода који је за нама. Као и у другим сферама живота, пандемија је подстакла развој иновативних приступа и у превенцији злоупотребе дрога и у лечењу болести зависности, пре свега захваљујући примени савремених технологија, што је ове услуге учинило приступачнијим и доступнијим.   

Имајући све наведено у виду, поред порука неизбежно обликованих актуелном ситуацијом у свету, ни ове године не изостаје универзални циљ овог датума - да се нагласи колико је важно подизати свест о чињеницама које се тичу конзумирања дрога и последицама по здравље појединца и по друштво у целини, али и да се укаже на значај превенције засноване на доказима и научно утемељених метода лечења болести зависности.

Година 2022. је дефинитивно још једна година у низу која поставља велике изазове пред читав свет. Хуманитарне и здравствене кризе су се преклопиле и удружиле, живот свих људи на планети је све тежи и неизвеснији. У кризним временима, све је снажнији осећај да смо сви део једне једине, глобалне заједнице за коју императив мора бити узајамна солидарност и свест да сви морамо бринути о свима.

С тим у вези је креирана кампања Канцеларије УН за дрогу и криминал, под називом “#CareInCrises”. Више информација о овој кампањи можете наћи на:

https://www.unodc.org/unodc/en/drugs/index-new.html

https://www.facebook.com/unodc

https://www.facebook.com/hashtag/careincrises


05.05.2022.

10. мај - МЕЂУНАРОДНИ ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ


плакат можете преузети ОВДЕ
презентацију можете преузети ОДВЕ

10. мај - Међународни дан физичке активности

 

Међународни дан физичке активности представља глобалну иницијативу коју сваке године под слоганом „Кретањем до здравља“ обележавају чланице Светске здравствене организације како би промовисале физичку активност као кључну за здравље и добробит човека.

Ова иницијатива је  покренута након објављивања Извештаја о светском здрављу 2002. године, где се наводи да се физичка неактивност, уз нездраву исхрану и употребу дувана, налази међу главним ризицима који доприносе глобалном оболевању и смртности од хроничних болести.

Промене у животној средини и у начину живота, настале услед брзе глобализације и урбанизације представљају све веће изазове у данашње време. Хроничне болести које се у великој мери могу спречити као што су кардиоваскуларне болести, мождани удар, дијабетес, рак и респираторне болести уз пандемију гојазности сада су главни узроци смрти и инвалидитета широм света.

Бити физички активан једна је од најважнијих радњи коју људи свих старосних група могу предузети да би побољшали своје здравље. Истраживања показују да је физичка активност корисна за све: за мушкарце и жене, малу децу и старије особе, жене у трудноћи или након порођаја, особе које живе са хроничним болестима или инвалидитетом, али и за особе које желе да смање ризик од хроничних болести.

Постизање користи од физичке активности зависи од наших личних напора да повећамо сопствену активност, као и активности у породици, са пријатељима и колегама.

Редовна физичка активност има више здравствених предности током животног века.

Физичка активност има позитиван утицај на когнитивни развој, моторичке вештине, мускулоскелетно здравље, самопоштовање, друштвену интеграцију, академска постигнућа и опште благостање деце и адолесцената.

Код одраслих, физичка активност доприноси превенцији и контроли незаразних болести, као што су кардиоваскуларне болести, рак (посебно дојке и дебелог црева) и дијабетес, и смањује ризик од преране смрти и укупну смртност.

Ефекти физичке активности на наше здравље зависе од више индивидуалних фактора, укључујући почетни ниво здравствене форме и наследни фактор.

Физичка неактивност

Глобалне процене показују да је 81% адолесцената недовољно физички активно (77,6% дечака и 84,7% девојчица). Међу одраслим особама, преваленција недовољне физичке активности била је 27,5% - 23,4% код мушкараца и 31,7% код жена.

Такође, преурањене смрти (9,0%), смртност од свих узрока (7,2%) и смрти од кардиоваскуларних болести (7,6%) се могу приписати физичкој неактивности, при чему су уочене разлике између земаља са ниским, средњим и високим дохотком.

Према Истраживању здравља становника Србије спроведеног 2019. године у Републици Србији, око 41% испитаних становника је недовољно физички активно (жене - 46% , мушкарци - 36%). Популација од 15 и више година у просеку седи  4,7 сати дневно, а у Београдском региону чак око 5,8  сати. Бар 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проведе само 9,7% испитаника. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23,0% становништва Србије старости 15 и више година - највише у Београдском региону (34,9%), код најмлађих (28,3%) и старијих од 75 година (35,1%), становника градских насеља (26,2%), са највишим приходима (30,2%) и најобразованијих (32,2%).

Седентарно понашање

Под седентарним понашањем се подразумева седење, лежање, трошење изузетно малих количина енергије и разликује се од смањене физичке активности где је утрошак енергије нешто већи и подразумева стајање, активности везане за личну хигијену и споро ходање. Већина канцеларијских послова, вожња аутомобила и гледање телевизије су примери седентарног понашања.  Провођење већине будних сати седећи не значи нужно да је појединац седентаран.

Физичка активност и ментално здравље

Све је више доказа о утицају физичке активности на ментално здравље - постоји низ хипотеза које објашњавају утицај на превенцију и ток менталних обољења. Физичка активност повећава самоконтролу и самопоуздање, као и отпорност на стрес. Биолошки фактори такође могу допринети њеним ефектима: физичка активност доводи до повећане производње неуротрансмитера попут допамина и серотонина, за које је познато да су смањени код неких поремећаја менталног здравља, као и код већег броја новонасталих неурона, који су важни за учење и формирање памћења.

Физичка активност се може користити као комплементарна стратегија уз друге модалитете лечења и превенције, јер може одложити почетак поремећаја менталног здравља и смањити широк спектар симптома.

Преглед доказа о предностима физичке активности за људе са одређеним проблемима менталног здравља – депресијом, схизофренијом и деменцијом – указује на побољшање расположења, успорен пад когнитивних способности, одложени почетак болести, повећање мишићне снаге, бољу физичку спремност, смањену вероватноћу развоја нових и контролу постојећих хроничних незаразних болести.

Препреке за прихватање и ефикасност физичке активности од стране људи са менталним здравственим проблемима укључују интраперсоналне факторе (нпр. ниску мотивацију и свест) и аспекте животне средине (нпр. мултисекторска сарадња, ограничен приступ просторима за рекреацију).

Да би се ове баријере превазишле, требало би да постоје одговарајући услови, мултисекторски одговор на свим нивоима власти и цивилног друштва, укључујући:

  • подизање свести опште популације о улози физичке активности у превенцији поремећаја менталног здравља
  • подршка особама са менталним проблемима у започињању начина живота који унапређује здравље, укључујући и обезбеђење боље физичке и финансијске доступности и веће могућности за рекреативне спортове
  • едукација и обука професионалаца у области здравства и спорта, као и самих особа са менталним сметњама, у коришћењу физичке активности за заштиту менталног здравља
  • сарадња између релевантних сектора, као што су сектор образовања, здравства и спорта.

 

Основне препоруке за физичку активност

  • Будите физички активни читавог живота у свим приликама
  • Мењајте фреквенцију, интензитет, трајање и тип физичке активности
  • Избегавајте седентарно понашање
  • Одраслим особама се препоручује минимално 150 мин умерене аеробне активности недељно и минимално две епизоде активности за јачање мишића у истом периоду
  • Изводите вежбе флексибилности два и више пута недељно
  • Mала деца треба да проводе најмање 180 минута дневно у разним врстама физичких активности било којег интензитета
  • Школска деца и адолесценти треба да буду физички активни најмање 60 минута дневно сваког дана у недељи
  • Деци и младима ограничити седење испред екрана на највише два сата дневно
  • Особама старијим од 65 година додатно се препоручују активности за побољшање равнотеже
  • Физичка активност треба да се спроводи у безбедном амбијенту
  • Додатне физичке активности имају додатне корисне ефекте на здравље

 

Физичка активност треба да буде безбедна:

  • Упознајте се са потенцијалним ризицима
  • Бирајте активности које носе мали ризик од повреда
  • Изаберите врсте физичке активности које одговарају вашој телесној тежини, кондицији, старосној доби, здравственом стању и здравственим циљевима
  • Уколико сте недовољно физички активни, почните са активностима мањег интензитета и постепено повећавајте учесталост и дужину активности
  • Заштитите се употребом одговарајуће опреме, као и спортске опреме, одабиром безбедног окружења, поштовањем правила и смерница и доношењем разумних избора када, где и како бити активан
  • Будите под надзором здравственог радника ако имате хронична обољења
  • Можете се консултовати са здравственим радником или стручњаком за физичку активност о врстама и количини физичке активности која вам одговара
  • Стално се едукујте о здравом начину живота из поузданих извора

Повећање физичке активности је друштвени, а не само индивидуални проблем и захтева мултисекторски, мултидисциплинарни и културно релевантан приступ који узима у обзир образовање, спорт, здравље, урбанизам, културу, транспорт, рекреацију и факторе животне средине.


04.04.2022.

7. април - СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА


плакат можете преузети ОВДЕ
презентацију можете преузети ОДВЕ

СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА 2022

НАША ПЛАНЕТА, НАШЕ ЗДРАВЉЕ - ОЧИСТИМО НАШ ВАЗДУХ, ВОДУ И ХРАНУ

 

Усред пандемије, загађења планете и све већег броја болести попут рака, астме и болести срца, Светска здравствена организација (СЗО) овогодишњи Светски дан здравља обележава усмеравањем глобалне пажње на хитне акције које је потребно предузети да би људи и планета били здрави и да се окренемо ка стварању друштава која су фокусирана на благостање.

Кључне чињенице на глобалном нивоу указују да је неопходно прекинути тај циклус разарања планете и здравља људи:

  • Загађење ваздуха убија 13 људи сваког минута, због рака плућа, срчаних болести и можданог удара
  • Загађење азот-диоксидом може погоршати респираторне болести, посебно астму
  • Девет од десет људи удише загађен ваздух
  • Сагоревање фосилних горива попут нафте, угља и природног гаса узрокује загађење ваздуха
  • 2 милијарде људи широм света нема безбедну воду за пиће
  • Нетретирани људски отпад деградира екосистеме и здравље људи
  • Климатске промене (растуће температуре и поплаве) представљају претњу људском здрављу 
  • Дуван убија више од 8 милиона људи сваке године (главни фактор ризика за рак, болести срца, плућа)
  • Сваке године се посече 600 милиона стабала да би се произвело 6 трилиона цигарета
  • Системи који производе високо прерађену, нездраву храну и пиће покрећу талас гојазности, повећавајући ризик за рак и срчана обољења

Док је пандемија COVID-19 показала сву снагу и моћ науке, истовремено је истакла и неједнакости у нашем свету. Пандемија је открила слабости у свим областима друштва и нагласила хитност стварања одрживих и отпорних заједница, које ће бити посвећене постизању правичности у здрављу и благостању, без кршења еколошких граница, сада и за будуће генерације. Разбијање ових циклуса разарања планете и здравља људи захтева законодавну акцију, корпоративну одговорност и појединце који ће бити подржани и подстакнути да доносе здраве изборе.

Шта можемо учинити да заштитимо нашу планету и наше здравље?

 

Владе земаља:

  • Дати приоритет еколошкој стабилности и људском благостању у свим одлукама
  • Заговарати да здравље буде у центру политике oдговора на климатске промене
  • Зауставити нова истраживања и пројекте фосилних горива и применити политике о производњи и употреби чисте енергије
  • Уместо улагања у субвенције за фосилна горива, уложити субвенције у јавно здравље
  • Опорезивати загађиваче
  • Примењивати и спроводити смернице за квалитет ваздуха СЗО
  • Кориситити обновљиве изворе енергије
  • Опорезивати високо прерађену храну и пића са високим садржајем соли, шећера и нездравих масти
  • Спровести политике за смањење расипања хране
  • Преусмерити средства ка одрживој и здравој производњи хране
  • Уредити градове са зеленим површинама које промовишу физичку активност и ментално здравље
  • Усвојити зелени манифест СЗО
  • Обезбедити окружење без дуванског дима и опорезовати дуван
  • Осмислити политику смањења отпада/пластике и подржати куповину еколошки прихватљивих производа који се лако могу рециклирати или поново користити
  • Интегрисати заштиту менталног здравља и психосоцијалну подршку у акције и политике како би се људи боље припремили и одговорили на климатску кризу


Корпорације:

  • Идентификовати  могућности за уштеду енергије
  • Искључити светла после радног времена
  • Подржати рад на даљину када је то могуће
  • Уклонити високо обрађену и упаковану храну са радног места
  • Обезбедити избор здраве хране и одрживо узгојену локалну храну


Локалне власти треба да обезбеде:

  • Енергетски ефикасне зграде
  • Добро планирани систем јавног превоза, са ниским емисијама угљеника
  • Нове бициклистичке и пешачке стазе, уз услове за безбедно ходање и вожњу бициклом
  • Заштиту биодиверзитета, стварање нових паркова и башта
  • Прелазак на обновљиве изворе енергије
  • Приступ чистој, приступачној енергији за домаћинства са ниским приходима и за здравствене установе 
  • Партнерство са локалном заједницом како би се обезбедила одрживост
  • Регулисање маркетинга нездраве хране и пића у јавним просторима


Појединци:

  • Захтевајте климатске акције како бисте заштитили своје здравље
  • Предузмите сами активности и инспиришите друге
  • Ходајте или возите бицикл до посла најмање један дан у недељи
  • Изаберите јавни превоз
  • Одаберите добављача енергије који користи обновљиве изворе
  • Не загревајте просторије преко 21,5°С
  • Искључите светло када нисте у просторији
  • Купујте свеже намирнице од локалних произвођача и избегавајте високо прерађену храну и пиће
  • Престаните са конзумирањем дувана
  • Купујте мање пластике, користите кесе за намирнице које се могу рециклирати

08.03.2022.

10. март - СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА


плакат можете преузети ОВДЕ
презентацију можете преузети ОДВЕ

10. март - Светски дан бубрега 2022.

Ове године се Светски дан бубрега обележава под слоганом „Премостимо јаз у знању о болестима бубрега, ради боље неге и лечења“.

Хронична болест бубрега (ХББ) је честа али и опасна болест, која се може завршити смртним исходом уколико се не лечи. Један од десет одраслих становника света живи са овом болешћу. Смртност повезана са болестима бубрега расте из године у годину и предвиђа се да ће постати 5. водећи узрок смрти до 2040. године.

У нашој земљи су се 2020. године, изабраним лекарима у домовима здравља, јавиле 33.072 особе због обољења бубрега. У Београду је исте године регистровано 358 новооболелих становника а  389 лица је умрло од хроничне бубрежне инсуфицијенције, од тога 210 особа мушког и  179 особа женског пола.

Иако ХББ представља глобалну претњу по јавно здравље, у  државним агендама су углавном заступљени програми за хроничне незаразне болести који се концентришу око четири најзначајније групе болести – кардиоваскуларних болести, рака, дијабетеса и хроничних респираторних болести. Велико оптерећење болестима бубрега, глобална неједнакост у нези бубрега и лоши исходи бубрежне инсуфицијенције доносе истовремено растући терет за оболеле особе, њихове породице и старатеље, али и заједницу у целини. Рано откривање болести омогућава адекватну негу и лечење, смањује морбидитет и морталитет, а самим тим побољшава одрживост и исплативост лечења ових болести.

Постоји јаз у знању о овим болестима, који је видљив на свим нивоима здравствене заштите.  Препреке бољем разумевању овог проблема представљају сложена природа информација о болестима бубрега, ниска свест о овом проблему, ограничена здравствена писменост, ограничена доступност адекватних информација, недостатак спремности за учење али и недовољна циљана едукација здравствених радника. Побољшање здравствене писмености у великој мери зависи од пружалаца здравствених услуга односно од тога колико они ефикасно комуницирају и едукују особе које живе са обољењем бубрега.

Здравствена писменост омогућава појединцима стицање способности да пронађу, разумеју и користе информације и услуге, како би донели праве одлуке и покренули акције у вези са здрављем.  Растућа оспособљеност и приступ технологији такође пружа нове могућности за унапређење образовања и свести о болестима бубрега за све заинтересоване стране. Напредак у телекомуникацијама, укључујући платформе друштвених медија, помаже у побољшању образовања корисника.

Зато, овом приликом , за Светски дан бубрега, позивају се све особе широм света које живе са овом болешћу, да повећају знање о начину очувања здравља бубрега, да се информишу о свом здравственом стању и циљевима лечења. Поред тога, позивају се научници, стручњаци, здравствени радници, пацијенти, администратори, стручњаци за здравствену политику, владини званичници, нефролошке организације и фондације, да узму учешће у  креирању  одговарајуће здравствене политике која би обезбедила боље здравље пацијената са бубрежним обољењима и самим тим смањила оптерећење буџета предвиђеног за  здравствену заштиту.  Стога, било би неопходно:

  • Подстицати грађанство да усвоји начела правилне исхране и здравог стила живота што подразумева вежбање (физичку активност), адекватну хигијену спавања, контролу дувана, приступ здравој води, превенцију климатских промена, ради одржавања доброг здравља бубрега, дужег очувања функције бубрега код оболелих и повећања опште свести о значају здравља бубрега за очување општег здравља а самим тим и живота појединца.
  • Проширити едукацију бубрежних пацијената (укључујући практичне савете о исхрани и начину живота) како би се оснажили заједно са њиховим партнерима у нези.
  • Дати могућност пацијентима и неговатељима да процене, разумеју и користе здравствене информације у вези са хроничном болешћу бубрега.
  • Захтевати од пружалаца здравствених услуга и организација пацијената за борбу против ове болести, да обезбеде квалитетне информације у вези са ХББ које би биле усклађене за различите нивое здравствене писмености.
  • Охрабрити и подржати лекаре у примарној здравственој заштити да унапреде знање у циљу побољшања препознавања ризика, уочавања раних симптома болести и контроле здравственог стања пацијената са ХББ.
  • Интегрисати превенцију хроничне болести бубрега и губитка функције бубрега у националне програме за незаразне болести који су од суштинског значаја за побољшање раног откривања и праћења лечења и неге бубрега на државном нивоу.
  • Информисати доносиоце одлука о утицају болести бубрега и отказивања бубрега на здравље становништва, последичном оптерећењу буџета и система здравствене заштите, како би се подстакло усвајање политика и алокација ресурса који се баве глобалним оптерећењем болестима бубрега, и тиме обезбедио бољи квалитет живота особа које живе са болестима бубрега и чланова њихових породица.

23.02.2022.

Март 2022 - МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА: ПРЕВЕНЦИЈА МАЛИГНИХ ТУМОРА


плакат можете преузети ОВДЕ
презентацију можете преузети ОДВЕ

Март 2022. - Месец борбе против рака: превенција малигних тумора

Према проценама Светске здравствене организације, оптерећење малигним болестима у свету показује наставак вишегодишњег растућег тренда. Оваква глобална кретања за последицу имају све веће заузеће личних и системских ресурса који се користе за потребе дијагностике малигних болести, као и лечења и неге оболелих. Издвајајући се као један од водећих узрока смрти у свету, утицај који малигне болести исказују делом је и последица укупног пораста броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.

Посебне изазове у сфери контроле малигних болести донели су различити ефекти пандемије COVID-19, која се одразила на врло сличан начин у целом свету на комплетан систем здравствених услуга усмерених ка раном откривању и адекватном лечењу малигних болести. Запажено је да је у бројним земљама дошло до мањих или већих поремећаја у раду ових медицинских служби, што се одразило на спровођење програма раног откривања, као и додатно усложњавање процеса лечења и пружања неге пацијентима. Утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и морталитет од рака, осећаће се, према проценама стручњака, и у годнама које долазе. Стога, важност пружања додатне подршке пацијентима и здравственим радницима, као и активан рад на ојачавању целокупног система здравствене заштите имаће пресудан значај за очување и унапређење квалитета живота пацијената.
 

Оптерећење раком у свету

У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2020. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (916 000 смртних случајева), рак јетре (830 000 смртних случајева), рак желуца (769 000 смртних случајева) и дојке (685 000 смртних случајева). Од посебне је важности и податак да годишње око 400 000 деце оболи од неког облика малигних болести.

Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.


Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2019. године од свих малигних тумора оболело 42.290 особа (22.544 мушкараца и 19.745 жена). Исте године од рака је умрло 21.340 особа оба пола, 12.134 мушкараца и 9.206 жена. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2019. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.794 мушкараца и 2.069 жена, а умрло је 3.624 мушкараца и 1.618 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2019. години од малигних тумора дојке оболело 4.636 и умрло 1.665 жена.

Посматрајући територију Београда, у 2019. години, од малигних болести оболело је 7.945 становника. Стопа регистрованих оболелих становника Београда на 100.000 становника износила је 469 за 2019. годину.


Превенција и рано отркивање рака

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:

  • 30-50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика
  • Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22% смртних случајева од рака у свету.
  • Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
  • Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)
  • Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
  • Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.


02.02.2022.

04.фебруар - СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РАКА


лифлет можете преузети ОВДЕ
плакат1 можете преузети ОДВЕ
плакат2 можете преузети ОДВЕ

4. фебруар - Светски дан борбе против рака: Превенцијом до очувања здравља

Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака већ традиционално обележавају Светски дан борбе против рака сваког 4. фебруара. Нова трогодишња кампања покренута је 2022. године, а са циљем да се јасно укаже на новонастале, актуелне и глобалне проблеме који оптерећују све учеснике у процесу превенције, дијагностике и лечења малигних болести.

Пандемија COVID-19 одразила се на врло сличан начин у целом свету на комплетан систем здравствених услуга усмерених ка раном откривању и адекватном лечењу малигних болести. Запажено је да је у бројним земљама дошло до мањих или већих поремећаја у раду ових медицинских служби, што се одразило на спровођење програма раног откривања, као и додатно усложњавање процеса лечења и пружања неге пацијентима. Утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и морталитет од рака, осећаће се, према проценама стручњака, и у годнама које долазе. Стога, важност пружања додатне подршке пацијентима и здравственим радницима, као и активан рад на ојачавању целокупног система здравствене заштите имаће пресудан значај за очување и унапређење квалитета живота пацијената.

Оптерећење раком у свету

У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2020. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (935 000 смртних случајева), рак јетре (830 000 смртних случајева), рак желуца (769 000 смртних случајева) и дојке (685 000 смртних слулчајева). Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету. Економски значај малигних болести такође је значајан и растући – израчунато је да су у свету у 2010., трошкови повезани са раком износили око 1.16 билиона америчких долара.

Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2019. године од свих малигних тумора оболело 42.290 особа (22.544 мушкараца и 19.745 жена). Исте године од рака је умрло 21.340 особа оба пола, 12.134 мушкараца и 9.206 жена. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2019. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.794 мушкараца и 2.069 жена, а умрло је 3.624 мушкараца и 1.618 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2019. години од малигних тумора дојке оболело 4.636 и умрло 1.665 жена.

Шта можемо да учинимо?

Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40% малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.


25.01.2022.

31.јануар - НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНА


плакат можете преузети ОВДЕ
презентацију можете преузети ОДВЕ

31. јануар – Национални дан без дувана

Сваки дан без дувана је - ДОБАР ДАН

У Србији се обележава 31. јануар –  Национални дан без дувана, ове године, као и претходне, под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”. Прошлогодишња кампања се наставља са циљем постизања континуираног деловања и слања недвосмислених порука у вези са штетношћу конзумирања дуванских производа. На овај начин, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и свих дуванских производа, као и свих врста изложености овим производима, посебно се наглашава значај престанка пушења, што је у условима пандемије COVID-19 добило нову јавноздравствену димензију.

Пушење је доказано један од најзначајнијих појединачних фактора ризика који утичу на превремено оболевање, али и умирање, како у свету тако и код нас. Научно су чврсто утемељени докази да је пушење један од главних узрочника кардиоваскуларних и обољења респираторног система, почев од обичних прехлада, преко грипа, све до упала плућа изазваних инфективним узрочницима, док је директна веза између пушења и преко 20 типова и подтипова малигних обољења такође научно доказана.

И поред доношења Оквирне конвенције о контроли дувана пре скоро две деценије, коју је до сада потписало преко 160 земаља, на свету и даље пуши скоро сваки четврти одрасли становник, односно око 1,3 милијарде људи. Оно што је притом важно нагласити јесте да скоро 80% пушача њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. Поражавајућ је и податак да 8 милиона људи  сваке године превремено умре услед употребе дувана, при чему око 1,2 милиона само од последица изложености дуванском диму.

У Србији, најмање 15.000 људи сваке године превремено умре због штетних ефеката ове навике.

Резултати последњег  Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, показују да је наша земља, када је реч о пушењу, у не баш славном врху, како у глобалним, тако и у европским оквирима. И поред благог пада у односу на резултате ранијих истраживања, 2019. године пушило је 31,9% становника Србије старијих од 15 година. Највећи број пушача налази се у старосној групи 45 – 54 године, њих 41,3%, али забрињава податак да је 14,4% пушача у нашој земљи припада популацији старости између 15 и 19 година, што одговара средњошколском периоду.

У претходним годинама, на светском, али и нашем тржишту појавили су се нови дувански и никотински производи. Загревани дувански производи и електронске цигарете нови су велики изазов у области контроле дувана, нарочито ако се узме у обзир убрзани раст њихове популарности у популацији адолесцената и младих. У нашој земљи, према резултатима Истраживања, електронске цигарете или сличне електронске уређаје, свакодневно или повремено, користило је 3,3% одраслих становника, док је према резултатима ESPAD истраживања, током живота електронске цигарете пробало чак 17,7%, а загреване дуванске производе 7% шеснаестогодишњака у Србији, што недвосмислено указује на потенцијал нових трендова.

Оваква динамика тржишта дуванских производа један је од кључних аргумената који говоре у прилог потребе за унапређењем постојеће законске регулативе у области контроле дувана. Наши закони у овој области доношени су пре појаве ових производа, тако да их не препознају на одговарајући начин, што практично значи отварање законске “пукотине” која даје могућност слободног и врло разноликог тумачења и примене појединих чланова закона на нове производе.

Поред тржишне компоненте, неопходност ажурирања актуелног законодавног оквира диктирају и резултати бројних националних истраживања спровођених у претходном периоду. Наиме, скоро половина становништва старијег од 15 година била је свакодневно изложена дуванском диму у затвореном  простору, а скоро исто толико непушача било је забринуто због штетних последица по сопствено здравље услед изложености дуванском диму. У години која је претходила поменутом Истраживању из 2019. године, сваки четврти пушач у Србији покушао је да остави пушење, док је сваки други изразио забринутост за своје здравље због последица пушења.

Пандемија COVID-19 проблему пушења дала је нову здравствену димензију и, након бројних опречних мишљења с почетка пандемијског периода, сад располажемо неспорним научним доказима да корисници дуванских производа представљају осетљивију групу како у погледу заражавања, тако и у смислу развоја тежих клиничких форми болести. Сам пут заражавања је лакши код пушача услед чешћег додиривања делова лица прстима током коришћења цигарета и других дуванских производа. Посебан ризик од заражавања представљају дувански производи које могу користити више особа - попут наргила, мада то могу бити и електронски дувански производи. Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције. Уз то, већина пушача има редукован капацитет плућа што представља проблем управо код упала плућа - када је потреба организма за кисеоником повећана или када је могућност да се кисеоник  адекватно искористи смањена.

И поред све чвршћих доказа који потврђују повећане ризике код пушача, резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да епидемија ЦОВИД-19 није на здравствено пожељан начин утицала на пушачке навике становништва у Србији. Огромна већина пушача у нашој земљи, њих 91%, није престала да пуши, док је 4% пушача у првој години пандемије чак повећало број попушених цигарета на дневном нивоу.  С друге стране, скромних 4% пушача изјавило је да је у овом периоду успело да смањи број попушених цигарета, а тек 1% њих током 2020. је престало да пуши.

COVID-19 био је у протекле две године и још увек је превелика претња за цео свет, за сваку заједницу, за сваког појединца. Пандемија је неспорно била и даље је готово неподношљив терет за здравствене системе свих земаља света. Све што смо живели у протекле две године оставиће за собом несагледиве последице у свим сферама друштва. Требаће нам доста физичке и менталне снаге да се са тим носимо у периоду који долази. Морамо радити на томе да се ослободимо свих додатних ризика, да редукујемо све остале претње по здравље, како бисмо имали капацитете да санирамо оно што COVID-19 оставља за собом. Здравље морамо да чувамо брижљивије него икад, да га унапређујемо и мудро „акумулирамо“ за време које долази. Сваки дан је важан. Сваки дан без цигарета један је такав дан!


17.01.2022.

15. Европска недеља превенције рака грлића материце

плакат можете преузети ОВДЕ
лифлет можете преузети ОДВЕ

XVI Европска недеља превенције рака грлића материце 2022. године
 

Трећа недеља јануара се од 2007. године, на иницијативу и под покровитељством Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), обележава као Европска недеља превенције рака грлића материце. Ове године ће се она, шеснаести пут заредом у нашој земљи, обележити  у периоду од 17-23. јануара 2022. године.

Слоган овогодишње кампање је „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“,  а има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.

За готово све случајеве рака грлића материце одговоран је Хумани папилома вирус (ХПВ). Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава да се превенција карцинома грлића материце оствари на више нивоа – мерама којима се спречава сама појава овог обољења, као и онима које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести и њен фатални исход.

И поред доказаних мера превенције рак грлића материце у нашој земљи већ дуги низ година наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији. Имајући у виду да сваке године, око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се наша земља налази на неславном петом месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције.

Према последњим подацима Популационог регистра за рак, на подручју града Београда преко 4.600 жена живи са овом болешћу, док сваке године од ње умре око 100 наших суграђанки (у 2020. 103). У току 2020. године регистрован је 81 нови случај болести. Иако је највећи број оболелих жена из старосне групе 40-59 година, последњих година приметно је повећање броја случајева у млађој популацији, управо у генеративном добу од 15-49 година.

Један од разлога велике смртности од овог обољења у нашој популацији јесте и чињеница да је у првој фази ова болест углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово 2/3 жена први пут јави гинекологу када је болест већ узела маха. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до значајног продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.

Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу.

Редовни прегледи код изабраног гинеколога, спровођење програма организованог скрининга и програма вакцинације против ХПВ инфекције, имају највећи значај у превенцији ове болести.

ШТА JE РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота.  

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.

СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА ПОСТОЈАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

  • крварење у току и након сексуалног односа
  • крварење између две менструације
  • продужено менструално крварење
  • крварење након менопаузе
  • појачани вагинални секрет и поред  примењене терапије
  • поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића
  • бол у крстима или нози, отицање ноге

Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом изабраном лекару!

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ).

Постоји преко 100 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.

У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!

Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.

Већина земаља Европске уније већ је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајна редукција инфекцијом ХПВ-а, ређа појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола.

Вакцина се и код нас, према недавно усвојеном Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима, препоручује деци оба пола пре ступања у сексуалне односе, најбоље у узрасту од 11 или 12 година, али и младим женама до 26. односно мушкарцима до навршене 21. године живота, уколико вакцину нису примили као тинејџери, као и мушкарцима са повећаним ризиком за добијање полно преносиве инфекције.

Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.

Да ли је ХПВ инфекција једина карика у ланцу настанка карцинома грлића материце или само један од фактора ризика?

ХПВ инфекција је неопходан али не и довољан фактор ризика за настанак рака грлића материце!

КО ЈЕ ПОД ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ ОД НАСТАНКА ОВОГ КАРЦИНОМА?

Под великим ризиком од настанка рака грлића материце су жене :

  • пушачи,
  • са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија),
  • које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота)
  • које су имале велики број сексуалних партнера,
  • које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома),
  • које не иду на редовне контролне прегледе,
  • које више година користе оралне контрацептиве,
  • са прекомерном телесном тежином,
  • са честим упалама вагине и материце.

Да ли се рак грлића може спречити?

Рак грлића материце није наследна болест и може се спречити!

 

Шта је рано откривање рака грлића материце?

Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване вирусном инфекцијом која дуго траје, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.

Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.

Како се одвија Папаниколау тест?

У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не обавља у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналне таблете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога,  ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три годинеШта се дешава када дође резултат?

Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе,  има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали.

Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.

КАКО МОЖЕТЕ СМАЊИТИ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

  • Одласком на превентивне  прегледе и редовне контроле код гинеколога;
  • Јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља);
  • Познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих;
  • Вакцинисањем против ХПВ уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.

ЗАШТО СУ ВАЖНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ?

Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се развије малигно обољење. Што се раније открију промене, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.

Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!

 


07.12.2021.

15. ФОРУМ ЗА ОНКОЛОШКЕ ПАЦИЈЕНТЕ

 

 


05.10.2021.

10.октобар - СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА


плакат можете преузети ОВДЕ
презентацију можете преузети ОДВЕ

Брига о менталном здрављу: нека то постане стварност за све

Општи циљ Светског дана менталног здравља (10. октобра) је подизање свести о проблемима менталног здравља широм света и мобилизација капацитета за подршку менталном здрављу. Ове године се Светски дан менталног здравља обележава уз слоган: „Брига о менталном здрављу: нека то постане стварност за све“ и пружа прилику свим заинтересованим странама које се баве питањима менталног здравља да покушају да бригу о менталном здрављу учине доступном за све људе.

Прошло је више од 18 месеци од почетка пандемије вируса COVID-19. У свим земљама пандемија је имала велики утицај на ментално здравље људи. У неким земљама живот се враћа у неки привид нормалности; у другим, стопа преноса и пријемa у болницу остаје висока.

Неке групе, као што су здравствени и други радници на првој линији, студенти, људи који живе сами и они са већ постојећим менталним обољењима, били су посебно погођени. Истовремено, истраживање СЗО (Светска здравствена организација) спроведено средином 2020. године јасно је показало да су здравствене услуге за менталне, неуролошке поремећаје и поремећаје услед злоупотребе супстанци значајно угрожене током пандемије.

Ипак, постоји неки разлог за оптимизам. Током Светске скупштине здравља (World Health Assembly) у мају 2021. године, владе из целог света препознале су потребу за повећањем квалитета услуга заштите менталног здравља на свим нивоима и одобриле су Свеобухватни акциони план за ментално здравље Светске здравствене организације за период 2013-2030, укључујући ажуриране опције примене Плана и показатеље за мерење напретка. Време је да искористимо ову обновљену енергију међу владиним челницима како бисмо квалитетну бригу о менталном здрављу за све претворили у стварност!

Ментално здравље може имати значајан утицај на све области живота, на школовање, радни учинак, односе са породицом и пријатељима, способности за функционисање у заједници.  Око 800 милиона људи (10.7%) широм света живи са неким поремећајем менталног здравља. Економски трошкови проузроковани присуством душевних поремећаја чине више од 4% БДП-а широм света, депресија је водећи узрок инвалидитета, а сваке године у свету се изврши више од 800.000 самоубистава. У 2019. години СЗО процењује да у земљама Европе 4,3% становника има депресију. У Истраживању здравља становништва Србије 2019. године утврђено је да 2,1% становништва показује симптоме депресије, мада је нешто већи проценат оболелих од депресије добијен на основу сопственог исказа испитаника (4,3%). Симптоми депресије су били присутни у значајно већем проценту код жена (2,8%) него мушкараца (1,5%), као и у популацији старијих од 75 година (7,1%), најсиромашнијих (4,4%) и најнижег степена образовања (4,6%).

Зато је неопходан рад на побољшању менталног здравља појединаца и друштва у целини, путем промоције менталног благостања, превенције менталних поремећаја и напора да се повећа приступ квалитетној заштити менталног здравља уз поштовање људских права.

Због мера за ограничавање кретања у циљу смањења броја људи заражених ковидом, велики број људи је увео значајне промене своје дневне рутине. Сведочимо новој реалности рада од куће, привременој незапослености, школовању деце од куће и недостатку физичког контакта са члановима породице, пријатељима и колегама. Изазов за све нас је прилагођавање променама у начину живота, сузбијање страха од заразе вирусом и брига о људима који су нам блиски, посебно о особама из рањивих категорија, као што су и особе са менталним болестима.

Срећом, постоји много начина да сачувамо ментално здравље и да помогнемо другима којима је потребна додатна подршка и нега.

Ево и савета за које се надамо да ће вам бити корисни:

  • Пратите поуздане изворе информација, канале попут локалне и националне телевизије и радија.  Послушајте савете и препоруке званичних институција. Будите у току са најновијим вестима из Светске здравствене организације на друштвеним медијима.
  • Уведите дневну рутину и пратите је, колико год је то могуће.
  • Устаните и идите на спавање сваки дан у исто време.
  • Практикујте личну хигијену.
  • Једите редовно, у одређено време и трудите се да оброци буду здрави.
  • Редовно вежбајте.
  • Одредите време за рад и време за одмор.
  • Одвојите време за ствари у којима уживате.
  • Смањите број извора вести. Покушајте да смањите учесталост читања или слушања вести због којих се осећате узнемирено. Тражите најновије информације у одређено доба дана, једном или два пута дневно ако је потребно.
  • Друштвени контакт је важан. Ако је ваше кретање ограничено, останите у сталном контакту са људима који су вам блиски путем телефона и друштвених мрежа.
  • Избегавајте употребу алкохола и психоактивних супстанци као начина суочавања са страхом, анксиозношћу, досадом и друштвеном изолацијом. Штетна употреба алкохола је повезана са повећаним ризиком од инфекција и лошијим исходима лечења. Имајте на уму да употреба алкохола и дрога може спречити предузимање неопходних  мера предострожности за заштиту од инфекције, као што је на пример хигијена руку.
  • Израчунајте колико времена дневно проводите испред екрана. Обавезно правите редовне паузе од активности испред екрана. Избегавајте видео игре као начин за опуштање, то може бити примамљиво, али се  потроши много више времена на њих него обично, због дужег боравка у кући. Одржавајте баланс свих активности у вашој дневној рутини.
  • Користите своје налоге на друштвеним медијима да бисте промовисали позитивне приче. Исправите дезинформације где год их видите.
  • Помозите другима. Ако сте у могућности, понудите подршку људима у вашој заједници којима је потребна.
  • Научите нешто ново. Нова искуства, попут учења нових вештина, могу променити функцију и основну структуру мозга. Учење новог језика, свирање, ментално стимулативне активности у слободно време (шах или когнитивне игре) повећавају отпорност и спречавају когнитивни пад посебно код старијих особа.
  • Подржите здравствене раднике. Искористите могућности на мрежама или путем своје заједнице да се захвалите здравственим радницима своје земље и свима онима који раде на сузбијању, спречавању и лечењу COVID -19 инфекције и њених последица.

У Републици Србији је у циљу очувања менталног здравља у време пандемије COVID-19 отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна.

Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима 0800 309 309 је бесплатан и доступан нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.
 


24.09.2021.

29.септембар - СВЕТСКИ ДАН СРЦА


плакат можете преузети ОВДЕ
презентацију можете преузети ОВДЕ

Установљен од стране Светске федерације за срце, Светски дан срца обележава се више од 20 година уназад и упозорава људе широм света да су кардиоваскуларне болести, укључујући срчане болести и мождани удар, водећи узрок смрти, који одузима више од 18 милиона живота сваке године. Основни смисао и сврха обележавања је да се подстакну активности на контроли фактора ризика, попут употребе дувана, нездраве исхране и физичке неактивности, чиме би се могло избећи најмање 80% превремених смрти од ових болести. И ове године, придружујемо се међународној кампањи за здравље срца, под слоганом:

KОРИСТИ  heart  ДА ПОБЕДИШ   broken heart  БИРАЈ ЗДРАВО!

Данас у свету живи 520 милиона људи са кардиоваскуларним болестима. Последње истраживање здравља становништва Србије (2019. године) показало је да свака трећа одрасла особа има повишен крвни притисак, а свака једанаеста коронарну болест срца или ангину пекторис. При томе су ове болести више заступљене код жена, док се код мушкараца чешће јављају инфаркт миокарда и мождани удар. Међу становницима Београда, најчешће кардиоваскуларне болести су болести крвних судова мозга, исхемијске и друге болести срца. Током 2020. године, биле су на четвртом месту по учесталости посета лекару у примарној здравственој заштити и други у рангу разлога болничког лечења. Удео болести система крвотока у укупној смртности Београђана веома је висок – 44,6%.

Људи са болестима срца и крвних судова били су посебно погођени у години када се свет суочио са појавом и ширењем заразне болести COVID-19. Њихова угроженост потицала је од више разлога. Наиме, врло брзо је утврђено да они имају већи ризик да развију тешке форме ове вирусне инфекције. Како би се што сигурније заштитили од заразе, избегавали су да одлазе на рутинске, контролне прегледе, а у неким периодима то није ни било могуће, због ограничења кретања и потпуне преоријентације здравственог система на борбу против COVID-а. Такође су се, из истог разлога, изоловали од пријатеља и породице.                                                                              

Због тога је циљ овогодишњег обележавања Дана срца на глобалном нивоу да се истакне потреба за различитим и иновативним начинима да се људи повежу, односно да се искористи моћ дигиталног повезивања за побољшање свести, превенцију и управљање кардиоваскуларним болестима. Када знамо да половина светске популације нема приступ интернету и да су нове технологије слабо доступне у подручјима и заједницама са нижим ресурсима, дигитално повезивање представља посебан изазов. Упркос томе, током ове кампање апелује се да сви употребимо наше знање, саосећање и утицај како би били сигурни да ми, наши најближи и заједнице чији смо део имамо најбоље шансе за здрав живот. Отуда једна од порука гласи:  

KОРИСТИ heart ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ          

 Три су основна правца деловања у овогодишњој кампањи:

  • Праведност: Искљученост и изолованост повећавају ризик од срчаних обољења и можданог удара, због недостака приступа превенцији, лечењу и контроли КВБ. Повежимо свако срце!
  • Превенција: Пазите на своје срце здравом исхраном, одбијајући дуван и вежбајући. Дигитални алати, попут апликација за мобилни телефон и носиви уређаји заиста вам могу помоћи да се мотивишете и останете на добром путу ка здрављу. Повежите се са својим срцем!
  • Заједница: Због повећане рањивости на теже облике COVID-19, популацији оболелих од КВБ у претходној години је речено да је посебно угрожена и препоручено да се изолује. Помозимо им да пронађу начин да се повежу са здравим изборима за своје срце!  


ПРЕПОРУКЕ

КОРИСТИТЕ СРЦЕ ДА ЈЕДЕТЕ ЗДРАВО И ПИЈЕТЕ МУДРО

• Смањите унос слатких напитака и воћних сокова - уместо тога изаберите воду или незаслађене сокове
• Замените слатке посластице за свеже воће као здраву алтернативу
• Покушајте да једете 5 порција воћа и поврћа дневно (око шаку свака) - могу бити свеже, смрзнуте, конзервисане или осушене
• Количина алкохола коју пијете нека буде у складу са препорученим смерницама
• Покушајте да ограничите унос прерађене и претходно запаковане хране која често садржи много соли, шећера и масти
• Направите свој здрав оброк код куће и понесите на посао или у школу

КОРИСТИТЕ СРЦЕ ДА БУДЕТЕ АКТИВНИ

• Тежите да имате најмање 30 минута физичке активности умереног интензитета 5 пута недељно
• Или најмање 75 минута интензивне физичке активности, распоређених током целе недеље
• Свирање, ходање, кућни послови, плес - све се рачуна!
• Будите активни сваки дан - идите степеницама, шетајте или возите бицикл уместо вожње
• Останите фит код куће - чак и ако сте у карантину, можете се придружити виртуелним часовима вежби и вежбама за целу породицу
• Преузмите апликацију за вежбање или користите педометар да бисте пратили свој напредак

КОРИСТИТЕ СРЦЕ ДА КАЖЕТЕ НЕ ПУШЕЊУ

• То је најбоље што можете учинити да побољшате здравље срца
• У року од 2 године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца је значајно смањен
• У року од 15 година ризик од КВБ се враћа на ризик непушача
• Излагање пасивном пушењу је такође узрок срчаних обољења код непушача
• Дакле, ако престанете (или не почнете уопште), не само да ћете побољшати своје здравље, већ и здравље оних око вас
• Ако имате проблема са одвикавањем, затражите стручни савет и распитајте се где се пружају услуге одвикавања од пушења

УПОТРЕБИТЕ СРЦЕ ЗА БОРБУ против COVID-19

• Често перите руке - користите сапун и воду најмање 20 секунди
• Одржавајте социјалну дистанцу - избегавајте поздраве и држите се на удаљености већој од 2 метра
• Избегавајте додиривање лица - нарочито очију, носа и уста
• Покријте се да бисте заштитили друге - увек кашљите или кихните у марамицу или лакат
• На време потражите лекарски савет – јавите се у ковид амбуланту ако имате температуру, кашаљ или отежано дисање
• Останите код куће, будите информисани - следите савете надлежних и здравствених радника
• Вакцинишите се

Здраве навике вам могу помоћи у борби против COVID-a и у очувању здравља срца. Зато пронађите начине да се повежете са здравим изборима! Ове године тражимо од света ДА КОРИСТИ heart ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ.
 


26.05.2021.

31.мај - СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА


плакат можете преузети ОВДЕ
презентацију можете преузети ОВДЕ


 ДОНЕСИ ОДЛУКУ - ОСТАВИ ДУВАН

Пушење се, као узрок смрти, повезује са око 7,2 милиона смртних исхода у свету годишње. Временом, дуван убија око половине својих корисника, односећи тако више живота него сида, маларија и туберкулоза заједно. Како би се указало на размере епидемије употребе дувана и на опасност од превремених смрти и превентабилних болести којима он доприноси, Светска здравствена организација је још давне 1988. прогласила 31. мај Светским даном без дувана.

Тема Светског дана без дувана мења се сваке године са циљем да увек буде покривен неки од важних сегмената Оквирне конвенције о контроли дувана (Framework Convention on Tobacco control), која је донета 2005. Ове године, тема Светског дана без дувана је “Донеси одлуку – остави дуван”, са намером да се укаже на оне мере из Оквирне конвенције које се односе на пружање подршке пушачима који су решени да се одрекну ове штетне навике. Од  1,3 милијарде пушача на свету, чак око 780 милиона њих би желело да се одрекне ове штетне навике. Ипак, само око 30% тих пушача има приступ службама и/или алатима који би им омогућили адекватну подршку у савладавању како физичке тако и психичке компоненте никотинске зависности.

Регионална канцеларија Светске здравствене организације за Европу посебно се предано бави проблемом контроле дувана и то не без разлога. Наиме, на старом континенту се бележи значајно већа заступљеност пушења у односу на остатак света – чак око 28% одраслих Европљана пуши, у односу на 21% пушача, колико се процењује да их има глобално. Још један значајан податак је да је у Европи удео пушача у женској популацији упадљиво већи у односу на глобални просек  - чак 19% наспрам 7% у свету.

Ипак, охрабрује податак из новијих истраживања да је преко половине одраслих пушача у Европи заинтересовано да прекине с пушењем. Подаци такође показују да шанса да они у томе и успеју може бити удвостручена различитим мерама помоћи на државном нивоу, попут бесплатних линија подршке, програма одвикавања или супституционих терапија које би биле покривене обавезним здравственим осигурањем.

Ипак, свеукупни напредак у европском региону када је реч о стопама пушења врло је скроман, па чак и забрињавајућ, што се у значајној мери може приписати инертности влада многих земаља када је реч о контроли дувана. 

Мере контроле и законска регулатива у овој области мора се ажурирати тако да узима у обзир брзе промене трендова када је у питању дуванска индустрија, односно начин конзумирања дуванских производа. Ово се, пре свега, односи на појаву и раст популарности нових дуванских производа, који се базирају на загревању, умасто на традиционалном сагоревању дувана, као и на електронске цигарете. Управо ови производи велика су “нада” дуванске индустрије, креирана као одговор на глобални покрет у контроли дувана, започет почетком 21. века. Атрактивни дизајн ових производа и њихова иновативна технологија, маркирају као своју циљну групу конзумената децу и младе, шаљући притом неосноване поруке о томе како су ови уређаји “бездимни” и тако “безбеднији по здравље”, иако је познато да они ослобађају исте штетне супстанце као и традиционалне цигарете.

Ови уређаји углавном нису препознати у актуелним регулативама већине земаља, укључујући и Србију, те безбедно лебде у законском међупростору док им поплуларност вртоглаво расте. Са таквим узлазним трендом, никако не би смело да се деси да они остану “случајно заобиђени” приликом доношења нових законских решења у области контроле дувана.

Доношење и имплементација нових стриктнијих мера са циљем да се спречи превремено оболевање и умирање од болести узрокованих конзумирањем дувана, захтева снажну политичку вољу. То мора бити недвосмислен  јавноздравствени, етички, па и економски императив свих земаља потписница Оквирне конвенције о контроли дувана, међу којима је и Република Србија.

У атмосфери у којој су закони и правила на страни здравијих избора, такве изборе је лакше и правити и у њима истрајавати.

Одвикавање од пушења је управо сада важније него икад, јер сви научни докази упућују на то да пушачи имају већу вероватноћу да добију тешки облик COVID-19 него непушачи.  С друге стране, престанак пушења у компликованим животним околностима изазваним пандемијом, представља посебно тежак животни изазов. Жудња за цигаретом појачава се у условима повећаног стреса. Стога вам нудимо неколико савета како да ту јаку жудњу покушате да савладате:

Одлагање: Одложите пушење колико год можете пре него што ћете попустити својој жудњи за цигаретом.

Дубоко дисање: Удахните дубоко 10 пута како бисте се опустили док жеља за цигаретом не прође.

Пијење воде: Вода за пиће је здрава алтернатива цигаретама.

Одвраћање пажње: Урадите нешто друго да бисте себи одвратили пажњу од цигарете - истуширајте се, читајте, шетајте, слушајте музику! 

Погледајте који су здравствени ефекти престанка пушења:

  • Након 20 минута: крвни притисак и пулс се стабилизују
  • Након 12 сати: ниво угљен-моноксида у крвотоку пада на нормал
  • У року од 2-12 недеља: циркулација се побољшава и функција плућа се повећава 
  • После 1-9 месеци: кашаљ и отежано дисање се смањују.
  • Након 5-15 година: ризик од инфаркта се смањује за 50%
  • Након 10 година: ризик од рака плућа се смањује за 50%
  • Након 15 година: ризик од кардиоваскуларних болести смањује се на онај код непушача
     

11.05.2021.

НАЦИОНАЛНЕ СМЕРНИЦЕ ЗА ПРИМЕНУ ЛЕКОВА У ПЕРИОДУ ДОЈЕЊА

 

Брошуру "Националне смернице за примену лекова у периоду дојења" можете преузети ОВДЕ

 

 

 

 

 

 

 

 

 


16.09.2020.

Д Е З И Н Ф Е К Ц И О Н И  Т У Н Е Л

 

Обавештавамо грађане општине Сопот, да је Дом здравља Сопот од новчаних средстава прикупљених од одговорних дародаваца (донатора) набавио дезинфекциони тунел који је постављен у Дому здравља Сопот испред Службе за здравствену заштиту одраслих грађана.

Називи и имена свих дародаваца (донатора) истакнути су на самом дезинфекционом тунелу.

Овим путем користимо прилику да се још једном захвалимо свим дародавцима (донаторима) који су се одазвали нашој молби и несебично узели учешће у донирању новчаних средстава Дому здравља Сопот.

 


01.06.2020.

З А Х В А Л Н И Ц А

 

Захваљујемо се Телекому Србија

јер је Дому здравља Сопот донирао шест безконтактних термометара, три пулсна оксиметра и два хирушка сета за шивење рана.
 


01.06.2020.

З А Х В А Л Н И Ц А

 

Захваљујемо се Labteh - у

на донацији једнод транспортног фрижидера за службу лабораторијске дијагностике Дома здравља Сопот.
 


01.06.2020.

З А Х В А Л Н И Ц А

 

Захваљујемо се Medisal - у

на донацији средстава за поправку јединог мобилног респиратора за службу хитне медицинске помоћи Дома здравља Сопот.
 


06.03.2020.

 С Р Е Ћ А Н  8.  М А Р Т


 

06.03.2020.

Март 2020. - МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА - ПРЕВЕНЦИЈА МАЛИГНИХ ТУМОРА

 

Малигне болести представљају један од највећих јавноздравствених проблема на светском нивоу. Према најновијим подацима Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оптерећење малигним болестима у свету је у порасту, a очекује се да ће до 2032. године оболети 25 милиона људи широм света.

Стручњаци још и предвиђају да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора од којих су најзначајнији укупан пораст брја становника, продуженог очекиваног трајања живота као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.

Према подацима из света, према обољевању и умирању, најучесталије локализације су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак у популацији мушкараца који чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор у популацији жена који чини 24,2% свих новооткривених случајева рака и 15% свих смртних случајева од рака код жена.

У нашој земљи годишње се у просеку открије око 36.000 нових случајева рака, док за годину дана од рака умре више од 20.000 особа. Водећи узроци обољевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима обољевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини обољевају од рака плућа, колона, ректума и простате док се у популацији жена највише обољева и умире од рака дојке, дебелог црева, плућа и грлића материце.

Према најновијим проценама, Србија се међу 40 оцењиваних земаља Европе сврстава у групу земаља са средњим ризиком обољевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске).

Према подацима регистра за рак Градског завода за јавно здравље Београд, само у 2018-ој години број новооболелих био је 7.345 особа. Посматрајући укупно оболеле од малигних неоплазми, најчешће локализације су: карцином дојке, затим плућа, карцином дебелог црева, простате и рак мокраћне бешике. Развијање здравих животних стилова, мотивисање грађана за правовремено обраћање лекару и коришћење доступних ресурса здравственог система, кључни су савезници у успешној борби против рака.

Превенција и рано откривање рака

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Стручњаци сматраjу да oкo двe трeћинe свих малигних тумoра настаje пoд утицаjeм фактoра ризика на кoje сe мoжe дeлoвати, штo пружа дoвoљнo прoстoра и мoгућнoсти за прeвeнциjу - бoрбу прoтив oвих бoлeсти. Наjбoљи начин бoрбe je спрeчавањe настанка бoлeсти избeгавањeм утицаjа пoзнатих фактoра ризика кojи су заправo рeзултат саврeмeнoг начина живoта. Наjпoзнатиjи мeђу њима су пушeњe дувана, нeправилна исхрана, гojазнoст, физичка нeактивнoст и кoнзумирањe алкoхoла.

Поред ових фактора ризика ту је и претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, која повећава ризик од добијања свих врста рака коже.

Инфекција такође представља један од озбиљних ризико-фактора. Наиме, сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Helicobacter pylori (рака желуца). Суштина примeнe oвих мeра прeвeнциje je смањeњe ризика oд oбoљeвања.

У Србији су од 2013. године на снази Национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и рака дебелог црева, са циљем да се смањи обољевање и умирање од ових малигнитета који су у нашој средини веома заступљени а често, управо због откривања у одмаклим фазама болести, односе и велики број живота.

  • Скрининг рака дојке представља мамографски превентивни преглед намењен свим женама старости од 50 до 69 година, и то на две године.
  • Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година старости, које се једном у три године позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест.
  • Циљну групу за скрининг на рак дебелог црева чине грађани оба пола старости од 50 до 74 године, који се на две године позивају да ураде тест на скривено крварење у столици.
     

03.03.2020.

НАСТАВАК ПРОЈЕКТА - ЗА ЗДРАВЉЕ СОПОТА

 

У склопу пројекта: "За здравље Сопота", дана 28.02.2020. године, у згради месне заједнице у Раљи, за ученике од 1. до 8. разреда са почетком у 12:00 сати, одржано је предавање на тему: "Грип и стања слична грипу".

Предавање је одржала др спец. педијатрије Зорка Денић.

 

 

 

 

 

 

 

 


29.01.2020.

НАСТАВАК ПРОЈЕКТА - ЗА ЗДРАВЉЕ СОПОТА

 

У склопу пројекта: "За здравље Сопота", дана 28.01.2020. године, у Основној школи у Рогачи, за ученике од 5. до 8. разреда са почетком у 12:00 сати, одржано је предавање на тему: "Грип и стања слична грипу".

Предавање је одржала др спец. педијатрије Зорка Денић.


27.01.2020.

31. јануар - НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНА


плакат можете преузети ОВДЕ

Живот без дувана – за бољу будућност нових генерација“
 

У Србији се 31. јануара под слоганом „Живот без дувана – за бољу будућност нових генерација“обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања Националног дана без дувана упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дувана као и последице излагања дуванском диму.

У оквиру обележавања Националног дана без дувана интензивирају се активности на промоцији живота у окружењу без дувана као и значаја престанка употребе дуванских производа.  Током овогодишњег Националног дана без дувана посебно се  наглашава значај заштите младих од употребе дувана  и указује на нове изазове у вези са дуваном са којима се млади сусрећу.

Дувански дим садржи преко 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна оболења. У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире близу осам милиона људи односно више од 20 000 сваки дан. У Србији, најмање 15 000 људи превремено умре због пушења.   

Употреба дувана је повезана са настанком бројних болести. Готово да нема органа у људском телу на који дуван нема штетан утицај, а докази о болестима изазваним дуваном се повећавају већ деценијама.

Од свих смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним болестима, 17% је узроковано употребом дувана и изложености дуванском диму. Пушење је такође повезано са раком плућа као последица директног излагања плућа карциногенима у дуванском диму. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са обољевањем од других малигних обољења као што су рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха.  Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис и многи други. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Употреба дувана је такође повезана са повећаним ризиком умирања код оболелих од неких заразних болести као што је туберкулоза.

Посебно осетљива популација су млади, а већина данашњих пушача прву цигарету је запалила током адолесценције.  Рано отпочињање пушења повезано је са интензивнијим пушењем у одраслој доби и чешћом појавом здравствених проблема повезаних са пушењем. Млади који пуше, поред већег ризика обољевања од бројних хроничних незаразних оболења током живота, обично су мање физички активни и имају више проблема са дисајним органима.

Деца су посебно осетљива и на изложеност дуванском диму из окружења, који код деце и одојчади узрокује бројне здравствене проблеме као што су чешћи и јачи напади астме, респираторне инфекције и инфекције уха. Непушачи који су изложени дуванском диму   удишу исте канцерогене материје као и пушачи. Што је већи ниво изложености дуванском диму, већи је ризик од развоја  рака плућа, болести срца и крвних судова и других оболења.

У оквиру обележавања Националног дана без дувана посебно се апелује на родитеље да заштите своју децу од дуванског дима, јер мала деца често немају могућност избора боравка у простори безу дуванског дима. 

Поред директној изложености дуванском диму здравље угрожавају и остаци штетних материја из дуванског дима који се дуго након пушења дувана задржавају на одећи, намештају, завесама, зидовима, кревету и постељини, теписима, играчкама, возилима итд. и не могу се елиминисати проветравањем. Ради се, у ствари, о честицама из дуванског дима које приањају за површине, a не о дуванском диму у ужем смислу речи. Са тих површина, честице се могу ослобађати, претрпети хемијску трансформацији или се акумулирати. Све је више података из истраживања о штетним ефектима „задржаног дуванског дима”, на које су најосетљивији најмлађи – одојчад и мала деца.  

Родитељи могу да заштите децу од дуванског дима уколико:

  • Не дозволе пушење унутар или у близини куће.
  • Не дозволе пушење у ауту, чак ни када је отворен прозор.
  • Залажу се да вртићи, школе и сва друга места на којима деца проводе време буду без дуванског дима.
  • У свакој прилици за боравак своје породице бирају објекте, јавне површине, просторије и ресторане у којима пушење није дозвољено и буду  свесни чињенице да делимична забрана пушења не пружа заштиту од изложености дуванском диму.

 

У оквиру обележавања овогодишњег Националног дана без дувана, истичу се и нови изазови у контроли дувана као што су употреба наргила и електронских цигарета међу младима. Посебно забрињава пораст учесталости  истовремене употребе више дуванских производа или електронских цигарета и дувана.

Подаци о употреби дувана међу младима у Србији

Резултати Глобалног истраживања употребе дувана код младих (Global Youth Tobacco Survey (GYTS)) које је спроведено 2017. године од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ уз подршку Министарства здравља, Министарства просвете науке и технолошког развоја и Светске здравствене организације, међу ученицима старости од 13 до 15 година на репрезентативном узорку свих школа у Србији  показују да: 

  • 11% ученика пуши цигарете, подједнако девојчице и дечаци
  • 6% ученика користи електронску цигарету
  • 6 од 10 садашњих пушача покушало је да престане са пушењем у претходних 12 месеци.
  • 70,4% ученика који сада пуше цигарете долази до цигарета тако што их купује у продавницама, самопослугама или на киосцима.
  • 82,6% оних ученика који купују цигарете није било спречено да их купи због својих година.
  • 61% младих изложено је дуванском диму на затвореним јавним местима
  • 82,2% ученика подржава забрану пушења у затвореним јавним местима.

 

Резултати Истраживање о здравственом понашању школске деце (Health behaviour in school-aged children survey, HBSC) које је у Србији   реализовано 2018 године у 101 основној и средњој школи у Србији уз подршку Министарства здравља и Министарства просвете, науке и технолошког развоја показују да је:

  • проценат ученика петих и седмих разреда основних школа који су бар једном попушили цигарету више од три пута мањи (2,6% и 7,1% редом) у поређењу са првим разредима средњих школа у којима је цигарете пробао скоро сваки трећи ученик (28,3%).
  • наргиле икада током живота пушила скоро једна трећина ученика првих разреда средњих школа (29,3%), а у претходних 30 дана скоро сваки пети ученик (16,6%).

У оквиру обележавања овог значајног датума из календара здравља мрежа института и завода за јавно здравље са својим партнерима као и друге институције и организације широм Србије интензивираће активности на тему превенције употребе дувана и изложености дуванском диму одржавањем великог броја предавања, трибина, јавних манифестација, спортских догађаја и других догађаја.
 


27.12.2019.

НАСТАВАК ПРОЈЕКТА - ЗА ЗДРАВЉЕ СОПОТА

 

У циљу реализације пројекта „За здравље Сопота“ 26.12.2019.године др Зорка Денић и др Ђорђе Радојковић одржали су едукативно предавање за ученике 7. и 8. разреда у Основној школи „Милорад Мића Марковић“ у Малој Иванчи.

Предавање је имало за циљ да деци укаже на важност здравог начина живота и животних навика, као и на огромну штетност употрбе наркотика и опојних дрога.

 

 

 


 

 


18.12.2019.

НОВО ВОЗИЛО ХИТНЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ

 

Са великим задовољством обавештавамо све кориснике здравствених услуга Дома здравља Сопот да нам је испоручено ново возило хитне медицинске помоћи које ће олакшати и унапредити рад Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља Сопот. Возило је добијено од града Београда преко Секретаријата за здравство.

 

 


29.11.2019.

ЗА ЗДРАВЉЕ СОПОТА

 

Са великим задовољством обавештавамо све кориснике здравствених услуга Дома здравља Сопот да је пројекат "За здравље Сопота" одобрен од Министарства здравља.

Захваљујемо се на поверењу.

У име Дома здравља Сопот уговор о финансирању и реализацији пројеката примио је помоћник директора Драган Стевановић. 
Бесповратна финансијска средства (грантови), према пројекту, биће употребљена у сврху унапређења здравствених услуга у примарној здравственој заштити са посебним нагласком на унапређење лечења дијабетеса. Почетак реализације пројекта је друга половина децембра 2019.године и трајаће годину дана.

 

Уручујући директорима домова здравља уговоре о бесповратним финансијским средствима, министар др Златибор Лончар истакао је да је чврсто опредељење министарства здравља да се квалитет здравствене услуге у примарној здравственој заштити додатно унапреди.

Финансијска средства и подршка спровођењу програма грантова за пројекте усмерене на унапређење квалитета здравствених услуга у примарној здравственој заштити обезбеђени су у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије“ Министарства здравља и Светске банке.

Домови здравља су позвани да поднесу своје предлоге пројеката путем јавног конкурса. Евалуацију пројеката спровела је Комисија за имплементацију грантова Министарства здравља. Сходно одлуци министра здравља, заснованој на закључку Комисије, грантови за унапређење квалитета примарне здравствене заштите су додељени за реализацију укупно 91 пројекта у 83 дома здравља.  

Финансијска помоћ омогућиће домовима здравља и да оснаже сопствене капацитете за јавне едукативне кампање за становништво и здравствено промотивне активности, као и да набаве додатни материјал и прибор потребан за пружање здравствених услуга, стручну литературу и друго, како би на што бољи начин одговорили потребама својих корисника и били оспособљени да пружају боље циљане, делотворније и квалитетније услуге.
 


13.11.2019.

14. новембар - СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ - ДИЈАБЕТЕСА


плакат можете преузети ОВДЕ

Овогодишња тема Светског дана борбе против шећерне болести (дијабетеса) је, као и прошле године, „Породица и дијабетес“ са циљем подизања свести о утицају који дијабетес има на породице и мрежу подршке оболелима, као и промовисањa улоге породице у нези, превенцији и едукацији о дијабетесу.
                      
Упознајте дијабетес!

Дијабетес је хронична болест која се јавља када панкреас више није у стању да произведе инсулин, или када организам не може адекватно да искористи постојећи инсулин.
Инсулин је хормон који помаже да глукоза уђе у ћелије, у сврху производње енергије.

Немогућност да произведе инсулин или да се ефективно искористи постојећи инсулин, доводи до повећаног нивоа глукозе у крви (стање познато као хипергликемија). Дугорочно висок ниво глукозе у крви је повезан са оштећењем ткива различитих органа.

Уколико се не лечи, дијабетес може довести до озбиљних компликација, као што су слепило, ампутација, инсуфицијенција бубрега, инфаркт и мождани удар. Дијабетес је био одговоран за 4 милиона смртних случајева у свету у 2017. години!

Према подацима Регистра за дијабетес Градског завода за јавно здравље, у Београду је 2018. године регистровано укупно 85.773 особа са дијабетесом. Новооболелих је исте године било 1.270 (628 мушкараца и 642 женe).

Најчешћи типови дијабетеса су:

Тип 1 дијабетеса је најчешће проузрокован ауто-имуним процесом, који утиче на ћелије које производе инсулин. Разлог није у потпуности познат. Панкреас особе са дијабетесом тип 1 производи врло мало или нимало инсулина. Болест може да утиче на особе било које животне доби, али се најчешће развија код деце и младих. У терапији овог типа дијабетеса се свакодневно користе инјекције инсулина у циљу контролисања нивоа глукозе у крви.

Тип 2 дијабетеса се некада називао инсулин независни дијабетес или дијабетес у одраслој животној доби и одговоран је за најмање 90% свих случајева дијабетеса. Одликује се отпорношћу ткива на инсулин и/или недостатком инсулина. Он се може јавити у било ком узрасту, а некада остаје непримећен дуги низ година. Дијагноза се у појединим случајевима постави тек након појаве компликација болести или након рутинске анализе крви и урина. Често, али не увек, је повезан са прекомерном тежином или гојазношћу, која сама по себи може да изазове инсулинску резистенцију и довести до повишеног нивоа глукозе у крви. Особе са дијабетесом типа 2 често у почетку болести могу поправити своје стање путем вежбања и правилном исхраном. Међутим, током времена ће се код већине појавити потреба за употребом лекова.

Гестацијски дијабетес (ГДМ) је облик дијабетеса који се манифестује повишеним нивоом глукозе у крви током трудноће. Он се развија у једној од 25 трудноћа широм света и повезан је са ризиком од појаве различитих здравствених проблема мајке и бебе. Он обично нестаје након трудноће, али жене са ГДМ и њихова деца су у повећаном ризику за развој дијабетеса 2 касније током живота.

Превенција дијабетеса типа 2

Иако постоји низ фактора који утичу на развој дијабетеса типа 2, евидентно је да највећи утицај има неадекватни животни стил и понашање, и то најчешће неправилна исхрана и неактивни (седентарни) начин живота. Рандомизиране контролисане студије из разних земаља, укључујући Финску, САД, Кину и Индију, доказале су да промена начина живота која укључује физичку активност и здрав начин исхране може одложити или спречити појаву дијабетеса типа 2.

Препоруке за здрав начин живота:

  • Не прескачите доручак, трудите се да имате пет оброка дневно.
  • Једите пет порција воћа и поврћа сваког дана.
  • Једите орашасте плодове, свеже воће, или незаслађени јогурт за ужину.
  • Бирајте посно живинско месо или рибу уместо црвеног или прерађеног меса.
  • Узмите незаслађене посне намазе, уместо чоколадног крема или џема.
  • Бирајте хлеб или пасту од интегралних житарица.
  • Бирајте незасићене масти (маслиново уље, уље репице, сусамово, семенки грожђа) уместо засићених масти (маслац, животињске масти).
  • Избегавајте конзумирање алкохолних пића.
  • Препоручује се умерена физичка активност најмање три до пет дана у недељи, у трајању најмање 30-45 минута дневно.
  • Упознајте ваш ризик за дијабетес тип 2, путем упитника или одласком код изабраног лекара!


Контрола дијабетеса

Иако је дијабетес хронична, прогресивна болест, људи са дијабетесом могу да живе дуг и здрав живот уколико добро управљају дијабетесом. Ово укључује контролу не само нивоа глукозе у крви него и других фактора ризика, као што су висок крвни притисак и висок ниво холестерола у крви.

Добра контрола дијабетеса, одлагање или избегавање компликација повезаних са дијабетесом се обезбеђује адекватном исхраном, редовном физичком активношћу и правилном употребом лекова. Особама са дијабетесом је неопходна доступност здравствене заштите и редовне посете лекару. Људи са дијабетесом типа 1 захтевају свакодневно лечење инсулином, као и редовно праћење нивоа глукозе у крви.

Правилна исхрана за особе са дијабетесом укључује смањену количину калорија код особа које су гојазне, замену засићених масти у исхрани незасићеним, унос дијетних влакана и избегавање употребе дувана, алкохола и шећера.

Физичка активност је најефикаснија када садржи комбинацију аеробне физиче активности (нпр. трчање, пливање, вожња бицикла) и тренинга снаге. Важно је да интензитет и врста активности буду прилагођени општем стању особе.

Дијагноза дијабетеса може оптеретити појединца и породице

Најновија истраживања Међународне федерације за дијабетес (ИДФ), су показала да половина људи који живе са дијабетесом (51%) сматра да је њихова дијагноза оптеретила њихове породице. 

Породице имају значајну улогу у пружању подршке особама са дијабетесом, те им је потребна адекватна помоћ и едукација, како би се ослободили емоционалних притисака које дијагноза дијабетеса може донети.

У свету, само 1 од 4 породице има приступ програмима едукације у вези са дијабетесом. Важно је да заједнице повећају напоре како би се обезбедио бољи приступ дијагностици и лечењу, као и правовремено и адекватно информисање породица.
 


13.11.2019.

ГРИП - ОПШТЕ НАПОМЕНЕ


Грип је заразна болест која се преноси на здраву особу капљицама које приликом кашљања, кијања и говора избацују заражене особе, директним контактом (руковање, пољубац) или у контакту са контаминираним предметима.

Симптоми грипа се јављају изненада, понекада у року од неколико сати и могу да трају од неколико дана до неколико недеља (уколико се јави компликација грипа или развије тежа форма болести).

Уобичајени симптоми грипа су: повишена телесна температура, грозница, малаксалост, главобоља, бол у мишићима и зглобовима, кашаљ, бол у грлу, појачана секреција из носа.

Најефикаснија специфична мера превенције грипа је вакцинација. Светска здравствена организација за сваку сезону препоручује вакцину која садржи актуелне сојеве вируса грипа регистрованих у циркулацији.

У складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику код трудница и свих лица старијих од шест месеци живота са: хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију), метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ> 40), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом), као и код примаоца трансплантата. Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи: код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама, као и код лица запослених у здравственим установама. 

Вакцинација становништва које припада групама ризика спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректног очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.

У вакцини се налазе четири соја вируса грипа:

  • A/Brisbane/02/2018 (H1N1)pdm09-like virus;
  • A/Kansas/14/2017 (H3N2)-like virus;
  • B/Colorado/06/2017-like virus (B/Victoria/2/87 lineage);
  • B/Phuket/3073/2013-like virus (B/Yamagata/16/88 lineage).

Вакцинација се спроводи са једном дозом вакцине, осим код деце која се први пут вакцинишу против грипа узраста од 6 месеци до 8 година и примају две дозе вакцине у размаку од месец дана. Сва лица узраста 9 година и старији се вакцинишу само једном дозом вакцине.

Време неопходно за стицање имунитета је 2-3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета покрива једну сезону. Због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке сезоне и трајања имунитета вакцинација се спроводи сваке године.

Контраиндикације на вакцину су алергија на јаја, пилеће протеине, неомицин, формалдехид, октоксинол 9 или било који састојак ове вакцине.

Нежељене реакције након вакцинације вакцином против грипа су углавном благе и повлаче се унутар 1-3 дана. Најчешће су црвенило, оток и бол на месту давања вакцине. Код неких се јавља главобоља, бол у мишићима, грозница, умор или мучнина.

Опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија. Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора, умерену физичку активност и исхрану богату витаминима.
 


12.11.2019.

ОБАВЕШТЕЊЕ


С поносом обавештавамо све наше пацијенте да је Министарство здравља Републике Србије – Други пројекат развоја здравства Србије, подржао пројекат Дома здравља Сопот „За здравље Сопота“.

Реализација пројекта одпочеће ускоро а  детаље и термин план ћемо накнадно објавити.

Захваљујемо се Министарству здравља - Другом пројекту развоја здравства Србије који је препознао наш рад и важност реализације овог пројекта за све грађане општине Сопот.
 


29.10.2019.

НОВ УЛТРАЗВУЧНИ АПАРАТ ЗА ПРЕГЛЕД КУКОВА БЕБА 


Дана 29.10.2019.године стављен је у употребу нови ултразвучни апарат за дијагностику правилног развоја кукова беба који је Дом здравља Сопот добио реализацијом пројекта у оквиру Програма „Заједници заједно 2019“, који организује Компанија НИС.
 

 

Поред тога што је омогућила набавку ултразвучног апарата, желећи да лечење најмлађих пацијената учини што лакшим, компанија је украсила простор постерима са дечијим мотивима и улепшала зидове чекаонице педијатријске службе.


Овај догађај својим присуством увеличали су Кирил Тјурдењев - генерални директор Компаније НИС, Вадим Смирнов - директор функције за односе са државним органима и корпоративне комуникације Компаније НИС, Јелена Бурсаћ Бошњаковић - директор департмана за корпоративни маркетинг Компаније НИС, проф. др Зоран Радојичић - градоначелник града Београда, мр сц. мед. др Вера Дражић - секретарка секретаријата за здравство, Владан Лукић и Јелена Живковић - представници општине Сопот и УО Дома здравља.

"Желим да се захвалим Компанији НИС као друштвено одговорној компанији која већ две године подржава наше пројекте. У 2018. години смо добили биохемијски анализатор, док смо ове године добили преко три милиона динара и купили ултразвук за кукове беба. Ти апарати су од изузетног значаја за наш Дом здравља" - рекао је др Богдан Короман, в. д. директора


Компанија НИС је годинама једна од водећих компанија у области друштвено одговорног пословања. Посебну пажњу Компанија НИС посвећује унапређењу услова за лечење деце и омладине у здравственим институцијама широм Србије, како кроз подршку набавци савремених медицинских апарата и опреме, тако и кроз улепшавање просторија у овим институцијама.


 


 

Проф. др Зоран Радојичић, градоначелник града Београда, захвалио се Компанији НИС. "НИС је пример друштвено одговорне компаније, која већ 11 година мисли о нашим грађанима и на адекватан начин помаже и доприноси нашој заједници. И ове године НИС је издвојио 20 милиона динара за пет локалних самоуправа у граду Београду, што је мени као градоначелнику Београда посебно вашно", истакао је Градоначелник.

Кирил Тјурдењев, генерални директор Компаније НИС нагласио је да ће компанија и даље наставити да улаже у добробит заједнице. "На почетку ове године поставили смо себи важан циљ: наш друштвени допринос биће улагање у здравље деце. И ово је један корак ка том циљу. Има у њему и симболике, јер ће овај апарат учинити да први кораци најмлађих буду сигурни и чврсти. Идемо даље, с радошћу што имамо прилику да будемо подршка најлепшем и најважнијем делу наших живота и наше заједнице", рекао је Тјурдењев.

Овом приликом  још једном се захваљујемо Компанији НИС која је препознала наш рад и омогућила да Дом здравља Сопот добије тако важан уређај.
 


04.10.2019.

З А Х В А Л Н И Ц А

 

Захваљујемо се Телекому Србија.

Донацијом  дигиталног апарата за мерење крвог притиска са сталком, Телеком Србија помогао је Дому здравља Сопот  да унапреди квалитет услуга здравствене заштите, као и да побољша услове рада запослених у Служби за хитну медицинску помоћ.


04.10.2019.

16. октобар - СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ


плакат можете преузети ОВДЕ

СВЕТСKИ ДАН ХРАНЕ, 16. ОKТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ 

„ПРАВИЛНА ИСХРАНА –  ДОСТУПНА И ПРИСТУПАЧНА СВИМА. ЗА СВЕТ БЕЗ ГЛАДИ”

Организација за храну и пољопривреду (FAO) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. oктобар, обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади” са фокусом на смањење броја гладних у свету.

Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају FAO данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене.

Kључне чињенице:

  • Док је више од 800 милиона људи у свету гладно, преко 670 милиона одраслих и 120 милиона деце узраста 5–19 година је гојазно, док је преко 40 милиона деце прекомерно ухрањено.
  • Више од 150 милиона деце млађе од пет година је потхрањено, а преко 50 милиона сматра се неухрањеним.
  • Неправилна исхрана заједно са седентарним начином живота налази се испред пушења као фактор ризика број један за оболевање, умирање и смањену радну способност широм света.
  • Већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад – 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
  • Највећем делу популације недостају потребни микронутријенти неопходни за здрав и активан живот.
  • Од око 6000 врста биљака гајених током људске историје данас само шест биљних врста обезбеђује више од 50% дневног енергетског уноса! Неопходно је да једемо разноврсно.
  • Kлиматске промене прете да смање не само квантитет, већ и квалитет приноса. Пораст температуре утиче и на снабдевање водом, мењајући везу између биљака и патогена и мењајући величину риба.
  • Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди евра трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
  • Светски дан хране представља прилику да се укаже не само на значај правилне исхране, већ и да се интензивирају активности на постизању циља одрживог развоја – смањење глади у свету.

Зашто је правилна исхрана важна?

Хранити се правилно значи обезбедити телу све потребне хранљиве и заштитне материје за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција. Kолико је правилна исхрана важна говоре подаци о бројним болестима које су последица неправилне исхране. Гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности масноћа у крви, шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља у чијој основи је неправилна исхрана, а број нажалост последњих деценија у сталном порасту.

Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће: редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице). Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева. Kада су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Kада су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу. Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа (бели делови) са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5 l дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

Kао и сваке године, у преко 150 земаља широм света организује се велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења у циљу скретања пажње шире јавности на значај правилне исхране, смањење броја гладних, али и смањење болести које су последица неправилне исхране, пре свега прекомерне ухрањености и гојазности.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра, као значајног датума у Kалендару јавног здравља и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – доступна и проступачна свима. За свет без глади”, а биће организована и предавања, трибине, изложбе на тему унапређења исхране.
 


04.10.2019.

10. октобар - СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

         
           Светска Федерација за ментално здравље у сарадњи са Светском здравственом организацијом од 1992. године 10. октобра обележава Светски дан менталног здравља, са циљем подстицања улагања у систем подршке менталном здрављу и истицања важности промоције менталног здравља. На дан његовог обележавања, сваке године се организују догађаји широм света и објављују текстови у медијима и на друштвеним мрежама, о значају менталног здравља.

          Ове године обележавање Светског дана менталног здравља посвећено је превенцији самоубиства, под слоганом „Заједно у превенцији самоубиства“. 

  • У свету

           Сваке године близу 800.000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу. Највећа учесталост самоубиства тј. 79% самоубистава јавља се у земљама са ниским и средњим приходима.

            Тровање пестицидима, вешање и употреба ватреног оружја су најчешће методе извршења самоубистава широм света.

  • У Србији

          У 2018. години регистрованo je 949 смртних случајeва услед самоубиства, са стопом од 13,6 на 100.000 становника у Републици Србији (без Косова и Метохије). У периоду од последњих 10 година (2009-2018), примећује се тренд опадања стопе самоубиства. Иако су ови подаци охрабрујући не значи да је проблем постао мање актуелан. У посматраном десетогодишњем периоду око 75% самоубистава су извршили мушкарци а око 25% жене.

  • У Београду

         У 2018. години било је укупно 143 самоубиства становника Београда, од тога 101 самоубиство мушкараца и 42 самоубиства код жена. Стопа самоубистава код мушкaраца је била 12,7, а код жена 4,7 на 100.000 становника, док је укупна стопа самоубистава износила 8,5 на 100.000 становника Београда. Просечна старост мушкараца који су извршили самоубиство износила је 54,2 године , а жена 57,3.

        Најчешћи начин извршења самоубистава у 2018. години и код мушкараца и код жена је био вешање или дављење. Међутим, код мушкараца су више заступљена самоубиства опаљивањем из револвера, а код жена скакање са висине и тровање хемикалијама и штетним материјама.

  • Фактори ризика

        Претходни покушај самоубиства је најважнији фактор ризика за реализацију самоубиства у општој популацији. На свако извршено самоубиство долази много више покушаја самоубиства сваке године.

             Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја (нарочито депресије и злоупотребе алкохола) доказана у земљама са високим приходима, многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом.

          Такође, доживљај сукоба, катастрофе, насиља, злостављања, губитка и осећај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем.

          Стопа самоубистава је висока међу особама које припадају вулнерабилним групама а које су често изложене дискриминацији, као што су избеглице или мигранти, особе ЛГБТИ популације и затвореници.

  • Превенција и контрола

          Самоубиства се могу спречити. Постоји низ мера које се могу предузети на нивоу популације, групе и појединца са циљем спречавања самоубиства и покушаја самоубиства.

          Превенција и контрола укључују следеће мере:

  • смањење приступа средствима која се користе за самоубиство (нпр.  пестицидима, ватреном оружју, одређеним лековима),
  •  одговорно медијско извештавање,
  •  имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе алкохола,
  • рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајима и злоупотребом психоактивних супстанци, симптомима хроничног бола и са акутним емоционалним тегобама,
  • обука здравствених радника о процени ризика за самоубиство,
  •  брига о људима који су покушали самоубиство и пружање подршке у заједници.
     

20.09.2019.

29. септембар - СВЕТСКИ ДАН СРЦА


плакат можете преузети ОВДЕ

„БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА”

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца се обележава под слоганом „БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА” са жељом да се створи глобална заједница Хероја наших срца. То су људи из свих сфера живота широм света који сада делују како би они и њихове породице живели здравијим животом. Они су се обавезали да ће припремати здраве оброке и да ће се правилно хранити, да ће својим примером показати деци како да буду физички активнија, да ће забранити пушење у својој кући/стану и помоћи другима да престану са овом лошом навиком. Здравствени радници ће наставити да помажу саветима свим пушачима да престану да пуше.

Сви можемо бити хероји свога срца тако што ћемо обећати себи, својој породици, својим пријатељима, својим болесницима, становништву да мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца: престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно могу да помогну у превенцији болести срца и крвих судова.Стратегија за  превенцију и контролу хроничних незаразних болести (ХНБ) са акционим планом подржана је од стране доносиоца одлука.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (KВБ) током 2017. године у Србији је умрло 53.668 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,7% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, водећи су узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,1% свих смртних исхода од KВБ, хипертензивна болест срца чини 13,1%, исхемијске болести срца 17,4%, цереброваскуларне болести 20,9%, а остале болести срца и система крвотока чине 48,5% свих смртних исхода од KВБ. Kао најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,4% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2017. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 50,6% смртности од исхемијских болести срца. Према подацима популационог регистра за АKС, у Србији је у 2017. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.664 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома у Србији износила је 187,8 на 100.000 становника. Током 2017. године од овог синдрома у Србији су умрле 4624 особе. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 40,4 на 100.000 становника.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина KВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од KВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).
 


20.09.2019.

26. септембар - СВЕТСКИ ДАН КОНТРАЦЕПЦИЈЕ


Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Кампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о свом сексуалном и репродуктивном здрављу.

Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Здравствено прихватљив модел планирања породица подразумева да жена реализује трудноће између 18. и 35. године живота, са размаком између трудноћа не краћим од две године и да не роди више од четворо деце.

Планирање породице пружа низ потенцијалних користи за економски развој, здравствену заштиту мајке и детета, образовање и оснаживање жена.

Планирање породице је изузетно важно питање јавног здравља, како са индивидуалног, тако и са ширег друштвеног аспекта. На микронивоу, добробити ефикасног планирања трудноће тичу се првенствено жена и деце, као најосетљивијих и са демографског аспекта највреднијих категорија становништва. Савремена жена, оптерећена потребом за остваривањем на индивидуалном, породичном, партнерском и професионалном плану има потребу и право да буде ослобођена страховања и суочавања са непланираном и нежељеном трудноћом. Непланирана трудноћа, без обзира на исход, угрожава физичко и психичко здравље жене и умањује шансе за рађање здравог новорођенчета и његов оптимални телесни и ментални развој. Децу из планираних трудноћа одликују боље здравље и веће шансе за остваривање њихових потенцијала. Планирање породице позитивно утиче и на мушкарце, јер доприноси равноправности у партнерским односима и подели одговорности за сексуално и репродуктивно понашање. Штавише, породице у којима се не рађа стихијски, већ планирано, имају хармоничније односе и већи степен породичне кохезије.
 


19.06.2019.

БРЗИ ХЕМАТОЛОШКИ АНАЛИЗАТОР

 

Овим путем се захваљујемо Задужбини Николе Спасића на донацији Хематолошког анализатора за потребе Службе за хитну медицинску помоћ.

Донацијом Задужбине Николе Спасића омогућен је виши квалитет здравствених услуга свим нашим пацијентима. Брзим хематолошким анализатором омогућено је лакше постављање дијагноза и после завршеног радног времена лабораторије Дома здравља што значајно унапрђује и растерећује рад екипе хитне помоћи.

 

 

 

 

 


13.06.2019.

Борба против DIABETES MELLITUS


Шта је dijabetes mellitus?
Дијабетес је хронична незаразна болест коју карактерише смањена производња инсулина или неадекватан одговор организма на инсулин. Карактеристика ове болести је да почиње тихо и може трајати и да пацијент нема симптома. Понекад се дијагноза поставља само када је пацијент у контакту са лекаром због компликација узрокованих дијабетесом.
Преваленцa
Данас у Србији, према проценама, има 500,000-1,000,000 особа са дијабетесом. Између 250,000-500,000 још није дијагностицирано.
Фактори ризика
Фактори ризика за настанак дијабетеса су: предиспозиција за дијабетес (наследни фактори), стрес, повећан унос калорија, гојазност, физичка неактивност, брза храна, храна и пића пуна шећера ...
Симптоми
Симптоми дијабетеса су: губитак телесне тежине, повећана жеђ, појачано мокрење, умор.
Дијагноза
Према најновијим препорукама за здраве људе, ниво шећера у крви треба да буде мањи од 5,6 ммол / л, а два сата након оброка мањи од 7,8 ммол / л. Ако особа пронађе јутарњу гликемијску контролу (гликемијску мучнину) већу од 7 ммол / л, или гликемију у било које време током дана већу од 11.1 ммол / л у присуству симптома типичних за дијабетес, можемо са сигурношћу рећи да је ово дијабетес.
Терапија
Са дијабетесом се може квалитетно живети. Веома је важно да људи са дијабетесом знају да је дијабетес прогресивна болест. Са прогресијом болести, долази до промена у терапији. Важно је да ови људи знају да промена у терапији не представља лични неуспех, већ да се лекар прилагођава лечењу тренутног стања болести.
Дијабетес типа 1 се лечи инсулинском терапијом.
Код дијабетеса тип 2 терапија започиње исхраном и физичком активношћу. Што се тиче лекова, одмах након дијагнозе, почиње са оралним леком - најчешће метформином. Затим се комбинују два или три орална препарата.
Веома је важно да инсулинска терапија почне на време. Пацијенти виде инсулин као крајњу и посљедњу фазу болести и врло често имају отпорност на ову врсту терапије. Инсулинска терапија има задатак да надокнади недостатак инсулина у организму. Стога је важно да се ова терапија не одлаже и да се започне на вријеме како би се спријечиле компликације дијабетеса.
Циљеви лечења и компликације
За особе које болују од дијабетеса, циљ нам је да гликемија наште буде мања од 7 ммол / л, а  да гликемија два сата након оброка буде мања од 9 ммол / л.
2018. године, америчка (АДА) и европска асоцијација за дијабетес су се сложили да јутарња доза код пацијената са дијабетесом треба да буде између 4,4 и 7,2 ммол / л и да  лекар поставља циљ у овом распону узимајући у обзир индивидуалне карактеристике. пацијента (трајање болести, старост пацијента, стигма, склоност хипогликемији ...)
уколико ови циљеви нису постигнути, пацијент је у  ризику од компликација дијабетеса. Најчешће компликације су: оштећење нерава, пецкање и трњење ногу, губитак вида, инфаркт, шлог, оштећење бубрега, дијализа, ампутација доњих екстремитета.
Хипогликемија
Посебан проблем у лечењу дијабетеса је пад шећера - хипогликемија. Пацијент често не може препознати ове падове. Најчешћи узроци ових падова су смањени унос хране, повећана физичка активност, повећана терапија. Симптоми хипогликемије су дрхтање, лупање срца, слабост, презнојавање. У тим моментима потребно је узети нешто што ће подићи ниво шећера у крви. Такође је веома важно да о томе разговарате са својим лекаром, ендокринологом или се обратите најближем саветовалишзу за дијабетес.

др Светлана Александрић
ендокринолог
СБИБ Младеновац

 


22.05.2019.

31. мај - СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ПУШЕЊА


плакат можете преузети ОВДЕ

Значајне болести повезане са употребом дувана

Рак плућа. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је глобално одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести. Изложеност дуванском диму у кући и на радном месту такође повећава ризик од рака плућа, а престанак пушења може да смањи ризик од настанка ове болести. Десет година након престанка пушења, ризик се смањује за отприлике половину у поређењу са особом која пуши.

Хроничне болести органа за дисање. Пушење дувана је водећи узрок хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), стања у којем нагомилана слуз у плућима доводи до болног кашља и тешкоћа при дисању. Ризик од појаве ХОБП је посебно изражен код особа које су у раном узрасту почеле да пуше, с обзиром да дувански дим значајно успорава развој плућа. Пушење такође погоршава симптоме астме. Рани престанак пушења је најефикаснији третман у успоравању прогресије ХОБП-а и смиривању симптома астме.

Болести које се јављају током читавог живота. Одојчад која су интраутерино изложена токсинима из дуванског дима, због тога што је мајка била пушач или изложена дуванском диму из окружења, често имају слабији развој плућа и њихове функције. Мала деца која су изложена дуванском диму су под ризиком за појаву и погоршање симптома астме, упале плућа и бронхитиса, као и чешће упале доњих дисајних путева. Глобалне процене су да око 165.000 деце умире пре пете године живота од инфекција доњих респираторних путева проузрокованих изложеношћу дуванком диму. Деца која су од најранијег доба изложена дуваском диму имају последице по здравље органа за дисање и у одраслом добу, а честе инфекције доњих респираторних путева у детињству значајно повећавају ризик од развоја хроничне опструктивне блести плућа у одраслом добу.    

Туберкулоза. Пушење и изложеност дуванском диму су важан фактор ризика за инфекцију туберкулозом. Пушење такође повећава ризик од понављања болести и смртности. Подаци показују да је учесталост употребе дувана око два пута већа међу оболелима од туберкулозе у односу на општу популацију у Србији. Наставак пушења у току лечења туберкулозе чини лечење мање успешним.

Загађење ваздуха. Дувански дим значајно загађује ваздух у затвореним просторима   јер садржи око 7000 хемијских састојака, од којих је најмање 69 канцерогено. Иако дувански дим може бити невидљив и без мириса, може се задржати у ваздуху дуже од пет часова. Значајан део честица дуванског дима се таложи у простору на различитим површинама и на тај начин излаже људе, а нарочито малу децу, штетним састојцима и канцерогенима (тзв. задржани дувански дим; енгл. third hand smoke).

 


05.05.2019.

05. мај - СВЕТСКИ ДАН ХИГИЈЕНЕ РУКУ


плакат можете преузети ОВДЕ


Превенција

Правилно прање руку топлом водом и сапуном представља једноставну превентивну меру која ефикасно смањује опасност да се човек зарази и да заразу пренесе на друге.
Одржавање хигијене руку треба обавезно примењивати:

  • пре и после припремања хране, нарочито непосредно после контакта са сировим месом;
  • пре јела;
  • после кијања, кашљања и чишћења носа;
  • пре стављања и скидања контактних сочива;
  • пре и после обраде рана или посекотина;
  • пре и после контакта са болесном или повређеном особом;
  • после коришћења тоалета;
  •  после мењања пелена или помоћи приликом коришћења тоалета, без обзира да ли су то деца или одрасле особе;
  • после изношења ђубрета;
  •  после игре и дирања животиња.

 

 

 

 


04.04.2019.

ТЕРЕНСКЕ МЕДИЦИНСКЕ ТОРБЕ

 

Захваљујемо се  Телекому Србија на донацији три нове медицинске торбе за Службу хитне медицинске помоћи Дома здравља Сопот

 

 


07.03.2019.

УЛАГАЊА СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ЗДРАВЉЕ


Здравствена станица Раља добила је нову медицинску опрему и завршени су радови на увођењу система даљинског грејања.
 


31.01.2019.

НОВ БИОХЕМИЈСКИ АНАЛИЗАТОР

 

Са великим задовољством обавештавамо све кориснике здравствених услуга Дома здравља Сопот да нам је испоручен нов биохемијски анализатор који ће значајно унапредити наш рад.
Апарат је за потребе наше установе и њених корисника обезбедила Компанија НИС у оквиру програма "Заједници заједно 2018".
Овим путем захваљујемо се Компанији НИС која је препознала значај и изабрала наш пројекат чиме нам је омогућено да набавимо нов биохемијски апарат који је од велике важности за установу.
Такође, захваљујемо се и свим грађанима који су подржали пројекат Дома здравља Сопот.

 

 

 

 


27.12.2018.

ШЕСТ НОВИХ МЕДИЦИНСКИХ АСПИРАТОРА

 

Захваљујући подршци Задужбине Николе Спасића Дом здравља Сопот добио је 6 медицинских аспиратора. Набавком ових апарата значајно се побољшала техничка опремљеност служби за здравствену заштиту деце, одраслих, хитне службе и специјалистичке службе - одсек ОРЛ. 

Још једном се захваљујемо Задужбини Николе Спасића у име свих грађана општине Сопот.