Вести

04.10.2019.

З А Х В А Л Н И Ц А

 

Захваљујемо се Телекому Србија.

Донацијом  дигиталног апарата за мерење крвог притиска са сталком, Телеком Србија помогао је Дому здравља Сопот  да унапреди квалитет услуга здравствене заштите, као и да побољша услове рада запослених у Служби за хитну медицинску помоћ.


04.10.2019.

16. октобар - СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ


плакат можете преузети ОВДЕ

СВЕТСKИ ДАН ХРАНЕ, 16. ОKТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ 

„ПРАВИЛНА ИСХРАНА –  ДОСТУПНА И ПРИСТУПАЧНА СВИМА. ЗА СВЕТ БЕЗ ГЛАДИ”

Организација за храну и пољопривреду (FAO) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. oктобар, обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади” са фокусом на смањење броја гладних у свету.

Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају FAO данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене.

Kључне чињенице:

  • Док је више од 800 милиона људи у свету гладно, преко 670 милиона одраслих и 120 милиона деце узраста 5–19 година је гојазно, док је преко 40 милиона деце прекомерно ухрањено.
  • Више од 150 милиона деце млађе од пет година је потхрањено, а преко 50 милиона сматра се неухрањеним.
  • Неправилна исхрана заједно са седентарним начином живота налази се испред пушења као фактор ризика број један за оболевање, умирање и смањену радну способност широм света.
  • Већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад – 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
  • Највећем делу популације недостају потребни микронутријенти неопходни за здрав и активан живот.
  • Од око 6000 врста биљака гајених током људске историје данас само шест биљних врста обезбеђује више од 50% дневног енергетског уноса! Неопходно је да једемо разноврсно.
  • Kлиматске промене прете да смање не само квантитет, већ и квалитет приноса. Пораст температуре утиче и на снабдевање водом, мењајући везу између биљака и патогена и мењајући величину риба.
  • Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди евра трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
  • Светски дан хране представља прилику да се укаже не само на значај правилне исхране, већ и да се интензивирају активности на постизању циља одрживог развоја – смањење глади у свету.

Зашто је правилна исхрана важна?

Хранити се правилно значи обезбедити телу све потребне хранљиве и заштитне материје за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција. Kолико је правилна исхрана важна говоре подаци о бројним болестима које су последица неправилне исхране. Гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности масноћа у крви, шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља у чијој основи је неправилна исхрана, а број нажалост последњих деценија у сталном порасту.

Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће: редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице). Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева. Kада су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Kада су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу. Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа (бели делови) са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5 l дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

Kао и сваке године, у преко 150 земаља широм света организује се велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења у циљу скретања пажње шире јавности на значај правилне исхране, смањење броја гладних, али и смањење болести које су последица неправилне исхране, пре свега прекомерне ухрањености и гојазности.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра, као значајног датума у Kалендару јавног здравља и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – доступна и проступачна свима. За свет без глади”, а биће организована и предавања, трибине, изложбе на тему унапређења исхране.


04.10.2019.

10. октобар - СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

         
           Светска Федерација за ментално здравље у сарадњи са Светском здравственом организацијом од 1992. године 10. октобра обележава Светски дан менталног здравља, са циљем подстицања улагања у систем подршке менталном здрављу и истицања важности промоције менталног здравља. На дан његовог обележавања, сваке године се организују догађаји широм света и објављују текстови у медијима и на друштвеним мрежама, о значају менталног здравља.

          Ове године обележавање Светског дана менталног здравља посвећено је превенцији самоубиства, под слоганом „Заједно у превенцији самоубиства“. 

  • У свету

           Сваке године близу 800.000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу. Највећа учесталост самоубиства тј. 79% самоубистава јавља се у земљама са ниским и средњим приходима.

            Тровање пестицидима, вешање и употреба ватреног оружја су најчешће методе извршења самоубистава широм света.

  • У Србији

          У 2018. години регистрованo je 949 смртних случајeва услед самоубиства, са стопом од 13,6 на 100.000 становника у Републици Србији (без Косова и Метохије). У периоду од последњих 10 година (2009-2018), примећује се тренд опадања стопе самоубиства. Иако су ови подаци охрабрујући не значи да је проблем постао мање актуелан. У посматраном десетогодишњем периоду око 75% самоубистава су извршили мушкарци а око 25% жене.

  • У Београду

         У 2018. години било је укупно 143 самоубиства становника Београда, од тога 101 самоубиство мушкараца и 42 самоубиства код жена. Стопа самоубистава код мушкaраца је била 12,7, а код жена 4,7 на 100.000 становника, док је укупна стопа самоубистава износила 8,5 на 100.000 становника Београда. Просечна старост мушкараца који су извршили самоубиство износила је 54,2 године , а жена 57,3.

        Најчешћи начин извршења самоубистава у 2018. години и код мушкараца и код жена је био вешање или дављење. Међутим, код мушкараца су више заступљена самоубиства опаљивањем из револвера, а код жена скакање са висине и тровање хемикалијама и штетним материјама.

  • Фактори ризика

        Претходни покушај самоубиства је најважнији фактор ризика за реализацију самоубиства у општој популацији. На свако извршено самоубиство долази много више покушаја самоубиства сваке године.

             Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја (нарочито депресије и злоупотребе алкохола) доказана у земљама са високим приходима, многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом.

          Такође, доживљај сукоба, катастрофе, насиља, злостављања, губитка и осећај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем.

          Стопа самоубистава је висока међу особама које припадају вулнерабилним групама а које су често изложене дискриминацији, као што су избеглице или мигранти, особе ЛГБТИ популације и затвореници.

  • Превенција и контрола

          Самоубиства се могу спречити. Постоји низ мера које се могу предузети на нивоу популације, групе и појединца са циљем спречавања самоубиства и покушаја самоубиства.

          Превенција и контрола укључују следеће мере:

  • смањење приступа средствима која се користе за самоубиство (нпр.  пестицидима, ватреном оружју, одређеним лековима),
  •  одговорно медијско извештавање,
  •  имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе алкохола,
  • рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајима и злоупотребом психоактивних супстанци, симптомима хроничног бола и са акутним емоционалним тегобама,
  • обука здравствених радника о процени ризика за самоубиство,
  •  брига о људима који су покушали самоубиство и пружање подршке у заједници.

20.09.2019.

29. септембар - СВЕТСКИ ДАН СРЦА


плакат можете преузети ОВДЕ

„БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА”

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца се обележава под слоганом „БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА” са жељом да се створи глобална заједница Хероја наших срца. То су људи из свих сфера живота широм света који сада делују како би они и њихове породице живели здравијим животом. Они су се обавезали да ће припремати здраве оброке и да ће се правилно хранити, да ће својим примером показати деци како да буду физички активнија, да ће забранити пушење у својој кући/стану и помоћи другима да престану са овом лошом навиком. Здравствени радници ће наставити да помажу саветима свим пушачима да престану да пуше.

Сви можемо бити хероји свога срца тако што ћемо обећати себи, својој породици, својим пријатељима, својим болесницима, становништву да мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца: престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно могу да помогну у превенцији болести срца и крвих судова.Стратегија за  превенцију и контролу хроничних незаразних болести (ХНБ) са акционим планом подржана је од стране доносиоца одлука.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (KВБ) током 2017. године у Србији је умрло 53.668 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,7% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, водећи су узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,1% свих смртних исхода од KВБ, хипертензивна болест срца чини 13,1%, исхемијске болести срца 17,4%, цереброваскуларне болести 20,9%, а остале болести срца и система крвотока чине 48,5% свих смртних исхода од KВБ. Kао најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,4% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2017. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 50,6% смртности од исхемијских болести срца. Према подацима популационог регистра за АKС, у Србији је у 2017. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.664 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома у Србији износила је 187,8 на 100.000 становника. Током 2017. године од овог синдрома у Србији су умрле 4624 особе. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 40,4 на 100.000 становника.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина KВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од KВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).


20.09.2019.

26. септембар - СВЕТСКИ ДАН КОНТРАЦЕПЦИЈЕ


Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Кампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о свом сексуалном и репродуктивном здрављу.

Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Здравствено прихватљив модел планирања породица подразумева да жена реализује трудноће између 18. и 35. године живота, са размаком између трудноћа не краћим од две године и да не роди више од четворо деце.

Планирање породице пружа низ потенцијалних користи за економски развој, здравствену заштиту мајке и детета, образовање и оснаживање жена.

Планирање породице је изузетно важно питање јавног здравља, како са индивидуалног, тако и са ширег друштвеног аспекта. На микронивоу, добробити ефикасног планирања трудноће тичу се првенствено жена и деце, као најосетљивијих и са демографског аспекта највреднијих категорија становништва. Савремена жена, оптерећена потребом за остваривањем на индивидуалном, породичном, партнерском и професионалном плану има потребу и право да буде ослобођена страховања и суочавања са непланираном и нежељеном трудноћом. Непланирана трудноћа, без обзира на исход, угрожава физичко и психичко здравље жене и умањује шансе за рађање здравог новорођенчета и његов оптимални телесни и ментални развој. Децу из планираних трудноћа одликују боље здравље и веће шансе за остваривање њихових потенцијала. Планирање породице позитивно утиче и на мушкарце, јер доприноси равноправности у партнерским односима и подели одговорности за сексуално и репродуктивно понашање. Штавише, породице у којима се не рађа стихијски, већ планирано, имају хармоничније односе и већи степен породичне кохезије.


20.09.2019.

ОБАВЕШТЕЊЕ

 

Поводом обављања бесплатних превентивних прегледа које организује Министарство здравља Републике Србије, обавештавамо грађане следеће:

Дана 22.09.2019. године од 08:00 до 16:00 часова примаће се сви пацијенти независно од тога да ли имају здравствену књижицу, за следеће прегледе:
У згради Дома здравља Сопот

  • ултра звук абдомена (за који је потребна предходна припрема - дан пре прегледа јести лагану храну а на дан прегледа не јести);
  • ЕКГ;
  • мерење крвног притиска;
  • одређивање вредности шећера у крви;

У Здравственој станици Раља

  • ЕКГ;
  • мерење крвног притиска;
  • одређивање вредности шећера у крви.

Обавештавају се и пацијенти, који немају здравствену књижицу, или иста није оверена да могу да дођу у недељу у горе наведеном термину на ове прегледе.

Потребно је понети са собом неки од личних докумената.


13.09.2019.

Поводом спроведеног поступка јавне набавке мале вредности бр. 7/1/19 објављује се одлука о додели уговора

Одлику можете преузети ОВДЕ


19.06.2019.

БРЗИ ХЕМАТОЛОШКИ АНАЛИЗАТОР

 

Овим путем се захваљујемо Задужбини Николе Спасића на донацији Хематолошког анализатора за потребе Службе за хитну медицинску помоћ.

Донацијом Задужбине Николе Спасића омогућен је виши квалитет здравствених услуга свим нашим пацијентима. Брзим хематолошким анализатором омогућено је лакше постављање дијагноза и после завршеног радног времена лабораторије Дома здравља што значајно унапрђује и растерећује рад екипе хитне помоћи.

 

 

 

 

 


13.06.2019.

Борба против DIABETES MELLITUS


Шта је dijabetes mellitus?
Дијабетес је хронична незаразна болест коју карактерише смањена производња инсулина или неадекватан одговор организма на инсулин. Карактеристика ове болести је да почиње тихо и може трајати и да пацијент нема симптома. Понекад се дијагноза поставља само када је пацијент у контакту са лекаром због компликација узрокованих дијабетесом.
Преваленцa
Данас у Србији, према проценама, има 500,000-1,000,000 особа са дијабетесом. Између 250,000-500,000 још није дијагностицирано.
Фактори ризика
Фактори ризика за настанак дијабетеса су: предиспозиција за дијабетес (наследни фактори), стрес, повећан унос калорија, гојазност, физичка неактивност, брза храна, храна и пића пуна шећера ...
Симптоми
Симптоми дијабетеса су: губитак телесне тежине, повећана жеђ, појачано мокрење, умор.
Дијагноза
Према најновијим препорукама за здраве људе, ниво шећера у крви треба да буде мањи од 5,6 ммол / л, а два сата након оброка мањи од 7,8 ммол / л. Ако особа пронађе јутарњу гликемијску контролу (гликемијску мучнину) већу од 7 ммол / л, или гликемију у било које време током дана већу од 11.1 ммол / л у присуству симптома типичних за дијабетес, можемо са сигурношћу рећи да је ово дијабетес.
Терапија
Са дијабетесом се може квалитетно живети. Веома је важно да људи са дијабетесом знају да је дијабетес прогресивна болест. Са прогресијом болести, долази до промена у терапији. Важно је да ови људи знају да промена у терапији не представља лични неуспех, већ да се лекар прилагођава лечењу тренутног стања болести.
Дијабетес типа 1 се лечи инсулинском терапијом.
Код дијабетеса тип 2 терапија започиње исхраном и физичком активношћу. Што се тиче лекова, одмах након дијагнозе, почиње са оралним леком - најчешће метформином. Затим се комбинују два или три орална препарата.
Веома је важно да инсулинска терапија почне на време. Пацијенти виде инсулин као крајњу и посљедњу фазу болести и врло често имају отпорност на ову врсту терапије. Инсулинска терапија има задатак да надокнади недостатак инсулина у организму. Стога је важно да се ова терапија не одлаже и да се започне на вријеме како би се спријечиле компликације дијабетеса.
Циљеви лечења и компликације
За особе које болују од дијабетеса, циљ нам је да гликемија наште буде мања од 7 ммол / л, а  да гликемија два сата након оброка буде мања од 9 ммол / л.
2018. године, америчка (АДА) и европска асоцијација за дијабетес су се сложили да јутарња доза код пацијената са дијабетесом треба да буде између 4,4 и 7,2 ммол / л и да  лекар поставља циљ у овом распону узимајући у обзир индивидуалне карактеристике. пацијента (трајање болести, старост пацијента, стигма, склоност хипогликемији ...)
уколико ови циљеви нису постигнути, пацијент је у  ризику од компликација дијабетеса. Најчешће компликације су: оштећење нерава, пецкање и трњење ногу, губитак вида, инфаркт, шлог, оштећење бубрега, дијализа, ампутација доњих екстремитета.
Хипогликемија
Посебан проблем у лечењу дијабетеса је пад шећера - хипогликемија. Пацијент често не може препознати ове падове. Најчешћи узроци ових падова су смањени унос хране, повећана физичка активност, повећана терапија. Симптоми хипогликемије су дрхтање, лупање срца, слабост, презнојавање. У тим моментима потребно је узети нешто што ће подићи ниво шећера у крви. Такође је веома важно да о томе разговарате са својим лекаром, ендокринологом или се обратите најближем саветовалишзу за дијабетес.

др Светлана Александрић
ендокринолог
СБИБ Младеновац


05.06.2019.

З А Х В А Л Н И Ц А

 

Захваљујемо се Компанији НИС која је у оквиру програма "Заједници заједно 2019", подржала пројекат Дома здравља Сопот чија ће реализација допринети да се значајно побољша квалитет здравствених услуга набавком новог ултразвука који ће користити наши педијатри приликом прегледа кукова беба.


23.05.2019.

ОБАВЕШТЕЊЕ

 

Поводом обављања бесплатних превентивних прегледа које организује Министарство здравља Републике Србије, обавештавамо грађане следеће:

Дана 26.05.2019. године од 08:00 до 16:00 часова примаће се сви пацијенти независно од тога да ли имају здравствену књижицу, за следеће прегледе:

  • ултра звук абдомена - у згради Дома здравља Сопот
     
  • ЕКГ - у Здравственој станици Раља
  • мерење крвног притиска - у Здравственој станици Раља
  • одређивање вредности шећера у крви - у Здравственој станици Раља

Обавештавају се и пацијенти, који немају здравствену књижицу, или иста није оверена да могу да дођу у недељу у горе наведеном термину на ове прегледе.

Потребно је понети са собом неки од личних докумената.


22.05.2019.

31. мај - СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ПУШЕЊА


плакат можете преузети ОВДЕ

Значајне болести повезане са употребом дувана

Рак плућа. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за рак плућа, који је глобално одговоран за две трећине смртних случајева услед ове болести. Изложеност дуванском диму у кући и на радном месту такође повећава ризик од рака плућа, а престанак пушења може да смањи ризик од настанка ове болести. Десет година након престанка пушења, ризик се смањује за отприлике половину у поређењу са особом која пуши.

Хроничне болести органа за дисање. Пушење дувана је водећи узрок хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), стања у којем нагомилана слуз у плућима доводи до болног кашља и тешкоћа при дисању. Ризик од појаве ХОБП је посебно изражен код особа које су у раном узрасту почеле да пуше, с обзиром да дувански дим значајно успорава развој плућа. Пушење такође погоршава симптоме астме. Рани престанак пушења је најефикаснији третман у успоравању прогресије ХОБП-а и смиривању симптома астме.

Болести које се јављају током читавог живота. Одојчад која су интраутерино изложена токсинима из дуванског дима, због тога што је мајка била пушач или изложена дуванском диму из окружења, често имају слабији развој плућа и њихове функције. Мала деца која су изложена дуванском диму су под ризиком за појаву и погоршање симптома астме, упале плућа и бронхитиса, као и чешће упале доњих дисајних путева. Глобалне процене су да око 165.000 деце умире пре пете године живота од инфекција доњих респираторних путева проузрокованих изложеношћу дуванком диму. Деца која су од најранијег доба изложена дуваском диму имају последице по здравље органа за дисање и у одраслом добу, а честе инфекције доњих респираторних путева у детињству значајно повећавају ризик од развоја хроничне опструктивне блести плућа у одраслом добу.    

Туберкулоза. Пушење и изложеност дуванском диму су важан фактор ризика за инфекцију туберкулозом. Пушење такође повећава ризик од понављања болести и смртности. Подаци показују да је учесталост употребе дувана око два пута већа међу оболелима од туберкулозе у односу на општу популацију у Србији. Наставак пушења у току лечења туберкулозе чини лечење мање успешним.

Загађење ваздуха. Дувански дим значајно загађује ваздух у затвореним просторима   јер садржи око 7000 хемијских састојака, од којих је најмање 69 канцерогено. Иако дувански дим може бити невидљив и без мириса, може се задржати у ваздуху дуже од пет часова. Значајан део честица дуванског дима се таложи у простору на различитим површинама и на тај начин излаже људе, а нарочито малу децу, штетним састојцима и канцерогенима (тзв. задржани дувански дим; енгл. third hand smoke).


05.05.2019.

05. мај - СВЕТСКИ ДАН ХИГИЈЕНЕ РУКУ


плакат можете преузети ОВДЕ


Превенција

Правилно прање руку топлом водом и сапуном представља једноставну превентивну меру која ефикасно смањује опасност да се човек зарази и да заразу пренесе на друге.
Одржавање хигијене руку треба обавезно примењивати:

  • пре и после припремања хране, нарочито непосредно после контакта са сировим месом;
  • пре јела;
  • после кијања, кашљања и чишћења носа;
  • пре стављања и скидања контактних сочива;
  • пре и после обраде рана или посекотина;
  • пре и после контакта са болесном или повређеном особом;
  • после коришћења тоалета;
  •  после мењања пелена или помоћи приликом коришћења тоалета, без обзира да ли су то деца или одрасле особе;
  • после изношења ђубрета;
  •  после игре и дирања животиња.

 

 

 


04.04.2019.

ТЕРЕНСКЕ МЕДИЦИНСКЕ ТОРБЕ

 

Захваљујемо се  Телекому Србија на донацији три нове медицинске торбе за Службу хитне медицинске помоћи Дома здравља Сопот

 


03.04.2019.

ОБАВЕШТЕЊЕ

 

Поводом обављања бесплатних превентивних прегледа које организује Министарство здравља Републике Србије, обавештавамо грађане следеће:

Дана 07.04.2019. године у Дому здравља Сопот у периоду од 08:00 до 16:00 часова примаће се сви пацијенти независно од тога да ли имају здравствену књижицу, за следеће прегледе:

  • ЕКГ
  • мерење крвног притиска
  • одређивање вредности шећера у крви

Сви прегледи обављаће се у интернистичкој служби.

Обавештавају се и пацијенти, који немају здравствену књижицу, или иста није  оверена да могу да дођу у недељу у горе наведеном термину на ове прегледе.

Потребно је понети са собом неки од личних докумената.


07.03.2019.

УЛАГАЊА СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ЗДРАВЉЕ


Здравствена станица Раља добила је нову медицинску опрему и завршени су радови на увођењу система даљинског грејања.
 


31.01.2019.

НОВ БИОХЕМИЈСКИ АНАЛИЗАТОР

 

Са великим задовољством обавештавамо све кориснике здравствених услуга Дома здравља Сопот да нам је испоручен нов биохемијски анализатор који ће значајно унапредити наш рад.
Апарат је за потребе наше установе и њених корисника обезбедила Компанија НИС у оквиру програма "Заједници заједно 2018".
Овим путем захваљујемо се Компанији НИС која је препознала значај и изабрала наш пројекат чиме нам је омогућено да набавимо нов биохемијски апарат који је од велике важности за установу.
Такође, захваљујемо се и свим грађанима који су подржали пројекат Дома здравља Сопот.

 

 

 

 


27.12.2018.

ШЕСТ НОВИХ МЕДИЦИНСКИХ АСПИРАТОРА

 

Захваљујући подршци Задужбине Николе Спасића Дом здравља Сопот добио је 6 медицинских аспиратора. Набавком ових апарата значајно се побољшала техничка опремљеност служби за здравствену заштиту деце, одраслих, хитне службе и специјалистичке службе - одсек ОРЛ. 

Још једном се захваљујемо Задужбини Николе Спасића у име свих грађана општине Сопот.